Učitelj

више основне школе, за то нисам ја могао бити. У чланку „Опет пољска, привреда у основној школи“ ') био сам и противан тому, а основног разлога имао сам за то: што „још више налазим јемства за ширење пољопривредног знања , кад се пољска привреда може да предаје, ма и почетно само, у свакој општичи у Србији.“ “) Саглашавао сам се у њачељу са стањем, које су стални наставни планови прописали за вишу основну школу. По истима, часови предавања пољопривреде сведени су на 3 недељно ; и онда, пољопривреда има се предавати како у сеоским тако и у варошким вишим осн. школама. Једна околност, с којом се нисам могао да сложим и којој не могу да нађем довољно разлога, јесте: што је предавање пољопривреде искључено из женске виша основ. школе. Изузеће у овоме закон није учинио, нити природи позива женског може бити противно да се и у женским вишим осн. школама учи, ако не све а оно барем неки део за предавање пољске привреде, а поглавито оне пољопривредне гране и они послови, који стоје у вези с кућевном привредом. Код овога намеће нам се питање: докле ће у Вишој женској школи, Бојој је задатак да спрема образоване домаћице и учите-

љице, свашта друго имати места и пр-

венства, — а пољска привреда, или бар они радови, који долазе у тако звану хуљевну привреду или „кућарство“, да се још сматра као непотребно за ту школу. Шре неког времена до-

лазили су ми до руку наставни пла-

5) «Тежак» за 1885 г., бр. 7, стр. 369. %) «Тежак» за 1885, бр. 7, 376.

нови Виших основних школа код наше браће у Аустро-Угарској. У овима сам нашао свуда предмет „кућарство“ скоро у свима разредима. И док је тамо тај предмет тако обиљно заступљен , где и иначе домаће васпитање и кућевна, спрема девојачка стоји далеко боље но што је у нас, наша Виша жен. школа и код пољских преустројстава, која се у њој нарочито у последње време извржише, не доби овај предмет. Као да је играње, свирање и певање, учење страних језика и др. много претежније за једну ваљану домаћицу и васпитачицу него ли познавање и гајење баштенсњих усева, подизање воћа, пчеларство, гајење пилежи, технологија, кувања , мешења, врења и остали кућевни послови. Био ди одиста захвалан сваком заштитнику данашњег реда у вашој женској школи, кад би противно доказао, имајући добро на уму истину, да је поред идеалне спреме, коју зову „образованост“, женекињу у опште, а будућој наставници нарочито, више потребна реална спрема. Ми сви говоримо, даје жена стуб породице и куће, па шта више и стуб интелектуалног образовања и јачине, а овамо ипак врло мало обраћамо озбиљну пажњу на спрему достојну тако високог и одсудног позива жениног..,.

Док се питање о пољопривредној настави с приличном пажњом и брижљи-

вошћу претресало у стручном пољо-

привривредном листу, дотле „Учитељ“ до скора не донесе никакав суд, Ни какво мишљење о тој новини у школи. — Чланак „Трабају ли нам вилив осн. школе“, који је изишао у бр. 4. овог листа (стр. 58) има везе с овим питањем. Писац овога, ако смем рећи, пот-