Učitelj

ПРУ

пуно је репродуктовао назоре г. Петровићеве. Он на крају (стр. 59) изводи: „Више основ. школе требају нам. Оне су (ва сад) по варошима излишне,а по селима немогућне ; с тога оне треба да буду среске.“ А као среске, писац нам напред рече: „не би се морале

звати више основне школе него среске пољопривредне воле. Према овоме оне | би биле одвојене од основних школа“ ! Начело и разлоге налазимо једне. исте, као и у чланцима г. Петровићевим ; за то ми је доста чуднс, како се писац не позва нигде на писање г. Петровићево,

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

НРАТКА ТАСТОРТАЈА ЧЕКА. ЗА ШЕОЛСЕУ ОМЛАДИНУ

НАПИСАО М. Р догнов ПРЕВОДИ Дим. 6. Јовановић ПРОФЕСОР,

их

8. Моравска држава.

По Самовој смрти и Моравци су били самостални, но подељени на неколико за-

друга, и зато нису могли да очувају ту сво-

ју самосталност од Франака, којима су морали плаћати данак. Тек је Мојимир, први хришћански кнез у Моравској, покорио остале кнезове и старао се да одбрани слободу својој држави, која се пружала, с обе

стране реке Мораве и њеног ушћа, далеко

по Угарској и Аустрији. Лудвик, немачки владалац, није хтео да допусти да се оснажи ова држава, с тога је са силном војском упао у Моравску, збацио Мојимира и поставио за кнеза Растисљава (846 г.). Али Растислав се удружи с Бугарима и јако утврди своју престоницу Велеград. Лудвик опет упаде у Моравију, но се мораде с губицима и штетом да поврати (855 год... У то доба ·проповедаху на: уву Христову у Моравској Пасавски владика и његови помоћници. Како Немци свуда утврђиваху своју силу где су год проповедали Христову веру, није хтео Растислав да зависи од таквих учитеља, но је

по примеру покрштених Бугара, својих суседа, пре водео да пошље посланике у у образовану Грчку (861) цару Михаилу са жељом, да му пошље у Моравску духовнике, који би народ научили Христовој вери. И послао је цар Михачло светог Ћирила и Метода у Моравску око 863. г., где су их кнез Растислави Моравци дочекали весело и часно. Пошто су ова св. браћа четири године провела у Моравској учећи људе отишла су у Рим, где свети Ћирило занемогне и умре (869). Папа Адријан Л1-ги славно га је сахранио у пркви Св. ДКлименте (у Риму). Међу тим десиле су се многе промене у Моравској. Властољубиви Световљук, синовац Растислављев, издао је стрица свог ЛУудвику, који га ослепи, па је после постеџено и Моравском овладао. После Светоплука предаду суду и баце у затвор. Моравци нису хтели да трпе немачко угњетавање, устали су и уништили немачке посаде. Лудвик се спремао да пође на њих. Светоплука је огласио као невина и пустио #3 затвора, пошто је обећао да поведе немачку војску против Моравске. Он је живео и многе 00-