Učitelj

178

У епидемијама релиђиозног лудила, које су у пређашњим ве– ковима владале у Јевропи, код деце се још чешће јављала халуцинација. Ово болесно стање често је било последица оне раздражљивости, која је овом (детињем) добу својствена, а која је још увећавана релиђиозном наставом католика и протестаната. У историји има доста примера, да деца још у петој, шестој, седмој години пате од визија, привиђају анђеле и чују гласове небеске. (275).

Место овога зла, које је или сасвим затрвено, или му се све

· више стаје на пут, рђави производи књижевности врше сличну улогу. Да таква литература може за младеж имати кобних последица, ми опомињемо само на ефекте, које је учинио Шатобријанов Рене, Ге– теов Вертер и Бајрн са већином својих песама. Али сем таквих. примера, у сувременој литератури има још нечега грђег. У данашњим романима т.зв. „реалистичке и натуралистичке школе«“ аналише се са ужасном хладнокрвношћу друштвени живот у свима његовим слојевима, и ту вам кипте карактери: гнусобе, срама, разврата. Таква су дела махом подесна, да у младим срцима створе моралну пустош.

И из ових неколиких навода може се добити појам, у колико се код индивидуа, под утицајем болссног стања нерава, прерано: јављају раздражљиве особине, као што је то случај и код интелектуалних особина. Услед једне једине чињенице — неједнакост у развићу интелектуалног и осећајног дбла бића код деце — страсти добију толику надмоћност, толику снагу, да је она довољна да потпунце овлада.

Једна између најјачих страсти, која се јавља зарана у детињем добу, а која може бити врло судбоносна по њихов цео потоњи живот, то је — љубав.

Женијални Бајрн заволео је у 9-ој години, Алфијери и Дантеу 9-ој, Канова у 5-ој, Жан Жак Русо осетио је ту сграст у !1-ој години. Он сам описује њену појаву: «Био сам узбуђен, расејан , занесен; плакао сам, уздисао сам за неком срећом, желео сам је и ако нисам имао појма о њој, па ипак сам осећао да ми она недостаје. То је оно обиље млађаног живота, које је гако пуно дражи, и у исто доба пада као нека. мбра на човечју душу, које (обиље) у заносу жеља даје предосећање (амап|- 2006) радости. Моја је упаљена крв беспрестанка запљускивала.

моју уобразиљу таласима, на којима пливаху девојке, жене»......(230).

Ово прерано изазивање полне наклоности слаби Физички и морално: ремети осећаје, развраћа уобразиљу, слаби разум, и ако полни раздражај не изазива непосредно ове ефекте, он у скорој будућности спрема клице преране зрелости или лудило, за које је