Učitelj, Sep 01, 1891, page 20

20 ТРЕБА ЛИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕДАТИ ОПШТИНАМА

сутра изађе опште одобрење, да сваки родитељ по својој вољи може“

свог Ђака, извадити из школе, па ћемо се у брзо уверити, да у школи неће остати ни трећина ученика од целог броја. Па над наш свет радии жели тако код толиких данашњих законских обавеза, надзора, лепљења марака па молбе и т. д. — шта би радио онда, кад би еве то зависило од његове драге воље, —

Да народ још довољно не схвата важност и потребу школе, и да је склон на олако њено затварање, ми имамо и стварних примера. Тако н. пр. у селу Пепељевцу било је прибављено све што треба: учитељ постављен и школа читаву год. радила, па на један пут због међусобне мржње неколико лица у општини, скоче сељаци, и, тако рећи на силу Бога, затворе школу. Но још је занимљивије посматрати их сада, како се осећају задовољни, што су „тај терет“ скинули с врата; што на школу ништа не плаћају и како се нико жив не јавља, да се учињена погрешка поправи и школа отвори. Овако бива сада у једној богатој онштини, на прагу окружне вароши, где сељаци и сами често имају прилике да виде од колике је потребе пиеменост — а да шта би се радило у сиромашним, забаченим општинама, кад би им судбина школе на свагда поверена била: — Зар се настава не би овако обуставила и по другим местима, кад настану слична трвења и инати; кад буду освудне године; кад општине по својој вољи не нађу учитеља јевтином деном и 71, д.' | У данашње време код нас над наставом осим учитеља воде бригу кметови, ошштински судови, среске и окружне власти, окр. одбор и министарство. И поред свега тога прирез се школи полаже тако траљаво, да се слободно може рећи, да већина школа само _њубури у потребама. По томе је лако појмити, како би све то јадни| је и жалосније стајало, кад би држава дигла руке и бригу од школа, па их самим општинама предала. Данас општине не исплаћују учитељима станарину, накнаду за њиву и служитељима ајлук много пута за целу год. и више, те се и једни и други муче, завађају и туже са општинама. У општипама са пуном просветном самоуправом то би све било још црње и горе. Сад учитељ с муком вади само један део свог примања, а онда би му се тако неуредно и лабаво издавала цела зарада, плата, и у томе погледу он би пао на степен сеоског пандура. Кад се к томе још узме у рачун, да би се ошштине, због мање коптроле, слабо старале и о осталим школ. потребама, онда је јасно, да би учитељ

+ З