Učitelj

20 ТРЕБА ЛИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ПРЕДАТИ ОПШТИНАМА

сутра изађе опште одобрење, да сваки родитељ по својој вољи може“

свог Ђака, извадити из школе, па ћемо се у брзо уверити, да у школи неће остати ни трећина ученика од целог броја. Па над наш свет радии жели тако код толиких данашњих законских обавеза, надзора, лепљења марака па молбе и т. д. — шта би радио онда, кад би еве то зависило од његове драге воље, —

Да народ још довољно не схвата важност и потребу школе, и да је склон на олако њено затварање, ми имамо и стварних примера. Тако н. пр. у селу Пепељевцу било је прибављено све што треба: учитељ постављен и школа читаву год. радила, па на један пут због међусобне мржње неколико лица у општини, скоче сељаци, и, тако рећи на силу Бога, затворе школу. Но још је занимљивије посматрати их сада, како се осећају задовољни, што су „тај терет“ скинули с врата; што на школу ништа не плаћају и како се нико жив не јавља, да се учињена погрешка поправи и школа отвори. Овако бива сада у једној богатој онштини, на прагу окружне вароши, где сељаци и сами често имају прилике да виде од колике је потребе пиеменост — а да шта би се радило у сиромашним, забаченим општинама, кад би им судбина школе на свагда поверена била: — Зар се настава не би овако обуставила и по другим местима, кад настану слична трвења и инати; кад буду освудне године; кад општине по својој вољи не нађу учитеља јевтином деном и 71, д.' | У данашње време код нас над наставом осим учитеља воде бригу кметови, ошштински судови, среске и окружне власти, окр. одбор и министарство. И поред свега тога прирез се школи полаже тако траљаво, да се слободно може рећи, да већина школа само _њубури у потребама. По томе је лако појмити, како би све то јадни| је и жалосније стајало, кад би држава дигла руке и бригу од школа, па их самим општинама предала. Данас општине не исплаћују учитељима станарину, накнаду за њиву и служитељима ајлук много пута за целу год. и више, те се и једни и други муче, завађају и туже са општинама. У општипама са пуном просветном самоуправом то би све било још црње и горе. Сад учитељ с муком вади само један део свог примања, а онда би му се тако неуредно и лабаво издавала цела зарада, плата, и у томе погледу он би пао на степен сеоског пандура. Кад се к томе још узме у рачун, да би се ошштине, због мање коптроле, слабо старале и о осталим школ. потребама, онда је јасно, да би учитељ

+ З