Učitelj

ПРЕДАВАЊЕ ЗЕМЉОПИСА У Основ. школи 1

осећања. Изучавајући друштвено уређење, обичаје, историјске догађаје и личности развијамо морална. осећања, А као резултат свега изучавања земљописа, јесте интелектуално развиће дечје.

Кад скупимо све ове разлоге, који говоре у корист овог наставног предмета, увиђамо, да је заиста земљопис по својој важности и неопходности после српског језика и рачуна на првом месту.

Полазећи са тог гледишта ми треба и особиту пажњу, да обратимо на начин како треба тај предмет предавати, па да се имају стварне користи од њега.

Но вредно би било. кад бисмо се за часак упустили у историју овога наставног предмета, како је и кад предаван у оси. школи. У том случају одмах би видели, да је у првим почецима — кад је био срећан после сколасцитизма извесно место да заувме у осн: настави — предаван више катихетичким начином, т. ] изучавала су се у затвореним учионицама гола имена река, планина и главних вароши без икакве вредности, без познавања. просторности, величине неког места у природи ит. 4. Овакво се предавање могло видети у почетку прошлога века и у Немачкој — у тој «отаџбини педагогије»; поред тога што су толики новији педагози, као што су били Коменски, Русо, Песталоције и Дистервег, викали противу таквога метода не само у овом предмету но и у другим. Код нас пак у Србији, може се. рећи, тек од 20 година на овамо видимо овај предмет у нашој основној школи. Дакле од оног времена, од како смо почели добијати учитеље из наше стручне, Учитељске Школе. Пре тога ако га је и било, он је предаван не само некорисно но и убитачно за дечји ум.

У најновије време од како добисмо велики контигенат учитеља стручнијих и спремнијих за свој позив, јавну нам се зрачак рационалније педагошке методе у свима наставним предметима у основ. настави па и у земљопису. И ми брзо стекосмо уверење, да смо близу жељеној мети, када ћемо рећи, дау Србији основна настава стоји на врло високом ступњу. То бисмо ми желили, али на жалост није баш све тако. Јер ми сви знамо из науке о васпитању, па чак умемо на дугачко и на широко да говоримо о томе, како би требало удесити из овога или онога наставног предмета метод предавања према духу дечјег развитка и опет то не чинимо. Ми сви знамо, шта захтева важност овог наставног предмета од нас; знамо добро речи наших уважених педагога и наших учитеља, да треба на самим стварима да изучавамо оно што хоћемо; дакле све то знамо, јер смо се за то и спремали и опет, велимо, тако махом не радимо (изузетка има разуме сеј.