Učitelj

14 ПРЕДАВАЊЕ ЗЕМЉОПИСА У ОСсНОВ. ШКОЛИ

ПАКИ ОНИ И Ен >

педагошко правило: «0д ближега к даљем» и од „познатога к непознатом» и да се најстрожије у настави и примењује. Јер заиста је и тако; што год човек није очима својим видео, не може ни имати праве слике у свести и то, волимо, човек, који · већ одавна има велики број престава, помоћу којих асоцијацијом и може да створи себи нову преставу без посматрања, зли како ће оно дете од 8, 9 година, коме се цео живот оснива на чулном опажању; — Оно не може никакве преставе добити о про-

__стору, док не буде својим рођеним чулима посматрало простор

са његовим димензијама, јер оно је до тада то у неколико и у родитељској кући чинило али несвесно и без плана. Дакле у кратко: прве представе о просторности, које деца. добијају, не " могу добити помоћу речи, но помоћу ствари. А доцније на основу познатог може да се пређе на непознато и бев чулног посматрања. | Деца, док су била у родитељској кући, морала су под утиском природе или саме околине посматрати простор, даљину и равтојање неког места од другог, али нису могла имати ни-. како јасан појам о томе, јер су она то вршила, несвесно. Њихова су чула тада била у зачетку свога физиолошког развића, и само су за тај циљ и вршена нехотично и без плана та посматрања. С тога ми не смемо претпостављати, да она, чим дођу у школу, имају већ сигурних и јасних престава, и појмова, о просторности; но смо дужни да наставимо њихово непосредно посматрање места и околине, али с планом и неким поретком основаним на законима психолошким, те да у детету тек онде створимо правилне основне појмове из земљоциса. . Ако загледамо у програм овога наставног предмета, уверићемо се, да се као најглавније имало на уму оно педагошко“ правило од ближега к даљем. Јер у најнижем разреду, где је земљопис могао ући као наставни предмет — 4 тојје у Нр. — узето је познавање места и околине са. оним што је на њима. На тај начин имало би се утврдити и наставити оно знање. које је дете пређе код куће а нешто иу [ равр. несвесним посматрањем добило. И све, изузимајући мали део од оног мате_ ријала, имало би се изучити непосредним посматрањем. како би се и добили правилни основни појмови за даље изучавање земљописа. На пр. учионица и све у њој, двориште и све у њему треба прећи посматрањем, као што се то већ и чини. А за овим треба да дође цртање свега тога на основу стечених чулних престава, те тим цртањем даће се основ за цртање већих простора, којим ћемо се доцније послужити као среством за појам о другим земљама. Познавање брда, долине, равнице, јаруге, извора, потока, реке, обале, ушћа и т. д. Може се по- |