Učitelj

46 _ ЗАБАВА И ПОУКА

х

ж =

Сутра дан сва деца у школи Баш је био петак; знам по томе што ми је први час био «Наука Хришћанска». Још не беше ни новога закона о основним школама, па, разуме се, ни програма. Сваки учитељ радио је за себе и програм. Нас, неколицина из овога краја израдили смо заједнички један. По томе програму учило се и «десет заповести божјих>. “

Као наручена, дошла ми је осма заповест.

После молитве и прозивања, ја по обичају станем пред ђаке.

— Е, децо, — рекох — да вам причам сад нешто, што се десило онда у мојој школи, кад сам ја био ђак!

Све очице погледаше радознало у ме; преста жагор и шапат. Погледам Цају. Она седи мирно, као и вазда, и гледа ме радознало својим лепим очима.

Ја почех причу. Причао сам о мом добром учитељу, о друговима, нарочито једном, који беше «први ђак», и који беше тако добар да га је морао сваки заволети а нарочито учитељ. |

Деца нетренимице слушају. И Цаја мирна, слуша.

·_ Ја сам причао о реду у нашој школи, како је то била најбоља школа. Али како се на једаред деси несрећа. Поче не_ стајати најпре књига, и пера, и таблица, па онда и неких учитељевих ствари. -

· Деца просто не дишу. Али Цаја на једаред стаде мењати боју: сад беше бледа као крпа, сад црвена, мислиш, крв ће на «поре» ударити. Ја је погледах и погледи нам се сукобише. | Она обори главу.

— Шта је теби Цајо:! — рекох намерно, али сам удесио тако као да ме то изненадило.

— Ништа, гла-ава ме боле, поче, муцати она; а лице 0] беше тако болно да би свакога преварило.

—_ А од кад; — упитах благо.

= На. па.“ боле ме,

Али не смеде погледати у мене. Ово дете, које до мало час гледаше сваком у очи, сад гледаше косо. До мало час отво- | рена, слободна, сад збуњена, преплашена као кошута; речи јој "испресецане, не одговара на питања!