Učitelj

978 га они

»„Вобпјака“ за време турске владавине у Босни, сигурно су султана у звезде ковали, сад тако исто метанишу око цара аустриског, а сутра, да. ко трећи дође и њему би исто тако. Таки одиста нису ни Срби, ни Хрвати, ни Турци, ни Немци, ни Маџари, већ — само слуге господара свога, па био он ма ко. То су јадници, које човек само може сажаљевати. Они држе да их Аустрија држи у милости зато што их воли и цени; а не знају да их она милује и мази само зато што има извесног рачуна. У души, пак, не може их волети с тога, што зна да се на њих не може поуздати, пошто сутра могу прећи и служити другом, прекосутра трећем ит.д. И не само што их у души не може волети, него их сигурно и презире. А и који поштен човек у срцу може поштовати и волети онога, који не љуби свој род, који њему не служи већ служи туђинцу % Или зар бег Капета"новић не зна толике примере из историје, који казују како се частан, карактеран и јуначан непријатељ више поштује него издајица свога рода, који може добити само добру награду, али никако и поштовање. Ако то »Вовпјак“ не верује, нека упита Турке: да ли се више диве и да, ли више цене Обилића, који им је цара распорио, или Бранковића, који им је услуге учинио 2 · „Возпјак“ се на крају чуди зашто се „Учитељ“ као стручни лист умеша-у политику“. Ми се нисмо мешали у политику, него смо у путопису узгред рекли неколико речи о Босни, а то што смо рекли није мешање у политику. У осталом, шта је то политика и мешање у политику, биће да „Возпјак“ и не зна, кад он не зна из политичког буквара ни толико, да може казати шта је вера а шта језик и народ; шта је име народу по земљи, а шта по језику и крви прадедовској. Д.

Телеено васпитање. — У последње доба, као што је познато, обраћа се веома велика пажња телесном васпитању. Ну и ако се сви просветни радници мање или више слажу у циљу тога васпитања, то се ипак јављају веома велике несугласице у извођењу тога циља. Једни су против гимнастичког и војног вежбања из разлога што та вежбања нису потпуни душевни одмор за ђаке, пошто захтевају пажње, затегнутости и усиљавања и препоручују дечје игре као најбоље срество, други пак веле да се игре прецењују и да не могу надокнадити свестрано гимнастичко вежбање, пошто се већином у игри, вежбају само неки мишићи, а кад би се хтело извести свестрано вежбање, да би то и сувише времена одузело ако би се у опће и могло извршити. По овим питањима постоји већ на западу читава књижевност, а уједно и изалазе и књиге са упуствима у овој или оној грани телесног васпитања. У најновије доба издао је учитељ Јован Тице (Јоћапи Тхе) књижицу о војном вежбању (Рав по амесће Тигпеиј у д-ћем издању а др. Густав Хергел (Оцафбау Негсеј испитани учитељ гимнастике „Дечје игре“ (Пје Јогепдавјиеје) у којој износи и описује читав ред