Učitelj

8 УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

Свест данле није н,какав засебан душевни догађај поред. осталих душевних догађаја. Њоме обележавамо само тај Факат, да имамо унутрашњих искустава т. ј. да смо кадри да опажамо у себи преставе, осећања и хоћења. О свим тим појавама, смо свесни, кад их имамо, а нисмо о њима свесни, кад их немамо. Ко каже свест, вели Бен, тај каже и промена, след, ред; она је непрекидан ток престава, осећања, жеља, дакле веза, асоцијација, надцих стања унутрашњих, која је сачињавају. Тако смо у сваком тренутку свесни о свему што у тај мах мислимо, осећамо и хоћемо. То све сазнајемо непосредно и са потпуном сигурношћу. 5

И према томе свака психиска појава је стање свести или Факат свести. Душевна појава, факат свести, стање свести је једно и исто и између њих нема никакве разлике. Изучавање тих појава је прави предмет психологије.

Истакнувши да су појаве (феномени) прави предмет психологије ми смо се ставили на становиште искуствено — емпириско — као што се то могло видети и из одредбе душе, коју смо схватили само као скуп мишљења, осећања, и хоћења, а никако се нисмо упустили у истраживање њезине суштине, нити смо је изнели као неко засебна биће. И психологија, која испитује само оно, што смо у стању својим искуством сазнати т. ј феномене, а никако не прекорачује то искуство назива се емпириском или феноменологиском психологијом. На супрот ставља се рационална (умна) психологија, која тежи да изнађе унутрашње биће душе, супстанцу (суштину) њезину, (супстанца, је што само собом постоји, независно од другог чегај и да на тај начин протумачи сву душину делатност. Ова, психологија, дажле прекорачује искуство, и тежи да слободним умовањем, — спекулацијом — које се не везује само за оно што нам је искуством дато, пронађе душу и тиме нам уједно објасни и све душевне појаве. Ова питања, на која рационална психологија тежи да одговори, називају се у филозофији (опћој науци којој је смер да унесе јединство и склад у целокупно наше знање) трансцендентним.

Који нам од ова, два основна начела обриче већи успех у сазнавању предмета психологиског '

Емпириска психологија ограничава, свој делокруг и испитује само оно, што се, према, стеченом искуству и у другим наукама, може сазнати, дакле само појаве. Она вели, да не мора истраживати суштину душе баш као што ни Физика ни хемија. не истражују суштину материје. И баш пример физике и хемије гони је, да се одрече испитивања суштине. Да су се те