Učitelj

9256 из УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА

се таквим посетама могу надати, па ме никада неприправна нису за-

текли. Пазио сам, да пристојним понашањем, срдачним пријемом, примерним редом међу ђацима и чистоћом у школи задобијем симпатију свакога госта. Уз то још, чувао сам се, да се у школи ничега не нађе што би могло изазвати неповерење према мени и школи; а гласна жеља за дуг живот и повољно здравље земаљског господара, исказана од стране ђака, разбијала је п најмању сумњу у души посетиочевој ако ју је било.

У осталом, таквих посета било је чешће само првих година мојега учитељевања. Данас ће ми ретко ко од Турака или Арнаута у школу доћи, и то више да ми тиме укаже пажњу и поштовање, него ради каквог контролисања. С тога су ми сада сасвим одрешене руке у школскоме раду.

И овде је се, дакле, умео лепо наћи, сузбити свако насртање и одржати рад у школи, како му је потреба и патриотско осећање препоручивало. (ве сам га више волео, поштовао и дивио му се!

У даљем нашем говору сазнао сам од њега, да је број српских школа у тим крајевима, до рата био доста знатап; али, да су многе школе за време рата затворене. Даље, са зеликим познавањем стања

_ ствари причао ми је о животу народа, администрацији, привредним и другим одношајима какви су у тим крајевима. Јако је жалио што и после рата српско турског, нарочито кад су се већ и Руси умешали, остадоше толика браћа неослобођена.

— Сад ваља велику пажњу школама поклопити — рећи ће ми. — Ту нам лежи јелипи спас. Народ је у тим крајевима сиромашан, нарочито по селима, а попови су без икаквог образовања. Школа и учитељ, једино су моћна чињеница, колико за ширење писмености, толико више за одржавање п буђење националне свести, која је у многам крајевима успавана.

Потпуно сам се слагао са овим паметним родољубом ; али наши државници тога доба пемаху очију за Српство ван Србије. Бугарска пропаганда била је тада у повоју; о њој ми мој колега ништа причао није. Али данас, кад је своја крила тако смело раширила по свој Ст. Србији и Македонији, данас он, који је се умео лепо наћи и међу Турцима и Арнаутима, без сумње тешку борбу воде, само ако је у животу, са том модерном језуитском котеријом.

ж же

Враћао је се тада из Београда...... Од Пожаревца до мога села већином је пешачио. Постарао сам се да му олакшам одлазак до окруж_ног места а растао сам се с њиме као са рођеним братом...... Успомена на овај састанак и сад ми је мила и драга.

Ђ. Ивковић,

о —> +