Učitelj

716 ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ У ОЧИМА ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

у очима. Кад већ клица заразе уђе у тело било то кроз какву рану (беснило, тетанус, црвени ветар), било то кроз слузокоже органа за дисање и варење (запалење плућа, сува болест, врућица), онда та клица ваља да наиђе и на неко загонетно стање тела, које је подесно за живот и множење њено, а то је наклоност или диспозиција. Дешава се пак да та клица никад не наиђе на диспозицију тела и онда је оно имуно за ту врсту заразе. Знамо да. има људи, који нису никад лежали богиње или дифтерију и ако нису никад каламљени. Овај имунитет је у очима осетно већи: јер богиње не иду често у очи, нити дифтерија увек избија на очним капцима.

Кад се спречи улазак и умножавање клице, то се тиме спречава и утамањује и сама болест, коју оне рађају. Лекари су у стању да прилично рано распознају и заразу и болест зато их ваља у сваком, иоле сумњивом случају, одмах извештавати. Нарочито ваља пазити на очи: јер се овде заразе много лакше и сигурније дијигностишу. Бар све досадање велике заразне епидемије рашириле су се зато што се први болесник није одмах јавио лекару или што лекари нису могли одмах да пронађу извор заразе. Ваља се само сетити пролетошње колере и куге у Азији. “

Данас је већ у свима европским државама установљено да се мора јавити лекару и полицији одмах чим каква зараза избије, а лекар ће известити наставника: кад је се и како болест свршила, и кад је прављена дезинФекција у зараженом стану. У многим државама па иу " Београду постоји још и санитетска, полиција.

Како је бављење деце у школи у заједници најподеснији начин за ширење зараза, то је установљено издвајање заражених ђака, маркирање стана болесничког и строг полицијски надзор. Ове су наредбе у Виртембергу распрострте и на оне здраве ђаке, који станују под једним кровом са каквим заразним болесником. Докле пак треба таквог болесника издвојити од заједнице, научари се и данас при-