Učitelj

5 _ ~

ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ У ОЧИМА ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

лично разликују: јамачно с тога што им сама патогенеза, појединих болести није још утврђена. За дифтерију се тражи у Енглеској 28 дана, у Француској и Белгији 40, код нас 6 недеља одсуства од школе, што значи: да после тога времена дифтерија не може прећи са овога болесника на другог човека.

Са заразама у очима, у свима се државама поступа строжије. Такав болесник не сме дотле доћи у школу док год лекар својим потписом не утврди, да се од њега не може нико заразити. У Монтевидеу је 1839 год., изашла, скоро драконска казна и за ђака, и за родитеље његове, ако би ђак са заразом у очима дошао међу школску децу пре одобрења лекарског.

Ради угушивања очних зараза у школама, и ради спречавања њихове инвазије, издала је Француска Академија, Наука наредбу, да се очи дечије стручњачки прегледају свака три месеца. У аустријском поморју нужда је изазвала наредбу: да сваки очни болесник мора имати свој нарочити прибор за умивање, брисање, за јело и за спавање. До 1890 год. дозвољавало се деци, која су мање болесна у очима, да долазе у школу, али да седе одвојено од остале деце. Сад ни то није слободно. Приликом очне епидемије у Дрези 1890 год. Ктид је издао једну инструкцију: „Болест у твојим очима заразна је: зато не додируј другу децу нити им прилази близу, а кад додирнеш своје очи, ти опери руке добро. Никад не бриши очи са утирачем, којим се други брисао. Око подне проветри своју учионицу, а спаваћа соба нека ти је по цео дан отворена. Ако ти је забрањено да идеш у школу, а ти иди сваки дан у поље и остани што дуже. Дању још можеш по мало читати и писати, али у вече не смеш. Умивај се два пута дневно са устајаном чистом водом, која не сме бити ни врућа ни хладна и бриши очи само својим убрусом.“ Разуме се да биза минулих седам година, науке имале понешто да додају овој инструкцији.