Učitelj

АД РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ значај, па чак и њихова имена и ред, уништивши нека која су им

била излишна, а додавши нова за израз гласова, којих није било у Финичанској азбуци.

Гимнастичка вежбања у цељи развића мишица и снаге, употребљавали су пре Грка Египћани и Персијанци.

Ну повајмљујући средства васпитања па и саму науку од других народа, Грци су самостално прерађивали оно што је позајмљено и уносили својега. Природа Грчке земље, њених гора, њеног неба и мора створили су овде развитак осећања лепоте, што се показује у њиховим вештинама; давало правац гимнастичком вежбању, чиме је постигнуто хармонијски развитак тела. То осећање и појимање лепоте изражавали су и у олимпијским играма, и у предпостављању гимнастике и музике у васпитном систему Грка, пошто у старо време музика и појезија нису били раздељени.

Грци су за кратко време створили један цео низ Философских система; далеко уздигли геометрију, аритметику и астрономију. Они су створили диалектику. Први, у историји математике познати, ма-. тематичари који су математику као науку израдили, признају се Грци: Евклид, Диафант и Никомах. У области астрономије тројица старих Грка већ су предскавивали помрачење сунца. Грчки Философ Талес Милетски, још у УП веку пре Христова рођења тврдио је да је земља округла и да месец своју светлост добија од сунца. Односно геометрије Грци су нам дали бесмртне радове Евклида. Ну осим „почетка“ Евклид је написао још неколико других списа, који нису до нас дошли; а један од њих, судећи по нејасним напоменама александријског математичара Папуса, одликовао се значајном дубином исписаних мисли.

Грчка је, на послетку, дала човечанству Сократа, Платона и Аристотела, који су први проникли и у најтамнију област мишљења. У области методике она је дала Сократов метод предавања. Аристотелу је веома много обавезна наука о васпитању. Он је бпо за поступно и прогресивно васпитање, и разликовао је три степена у развићу човека. У почетку иде Физичко васпитање, по том васпитање инстикта, и за тим образовање разума. Овај је поредак показан самом природом, а васпитачи су дужни саглашавати се с њоме. Као што је доцније Русо тражио, тражио је и Аристотело да се васпитање почиње што је могуће раније. Он тражи да се старање о детету почне још пре рођења. Оп сматра да је васпитање државна ствар, ма да он не иде тако далеко као Платон, који је мислио да држава треба да одузима децу од родитеља одмах по рођењу. Аристотело поверава децу родитељима до 7. године, а одмах по томе,