Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 99

1. Настава треба да је природна. То ћа бити, ако се она с једне стране удешава према природи ученика, према законима душевног развитка човечјег у опште и дечјег посебно, према личности, способности и приликама ученика; а с друге стране и према природи наставног предмета.

9. Настава треба да је очигледна. То ће бити, ако у њој има довољно како спољашње очигледности. на стварима, моделима или сликама, тако и унутрашње очигледности, на представмма, које су ранијим искуством стечене.

3. Настава треба да је проста. То ће бити, ако је говор у предавању потпуно јасан и за децу разумљив, ако се предаје говором дечјим, али опет не детињастим.

А. Настава треба да је поступна. То ће бити, ако предавање полази од познатога, лакшега, баижега, стварнога, појединога, па прелази на оно. што је непознато, теже, даље, апстрактно, ошште; ако у настави нема ни застоја ни скокове.

5. Настава треба да је занимљива. То ће бити, ако су она четири предходна захтева у свему испуњени. |

Свака добра лекција, свако добро предавање, мора пролазити кроз оне три главне психолошке радње учења, кроз посматрање, теориско размишљање и практично размишљање. По тим психолошким радњама, свако предавање при обрађивању наставне грађе мора пролазити кроз та три ступња: Посматрање, мишљење и примењивање. На првом ступњу стварају бе потпуно јасне и разговетне представе, на другом ступњу стварају се општи појмови, правила или закони; 4 на трећем ступњу добивена знања практично се примењују и употребљују у стварном животу.

На свакоме од ова три поменута главна наставна ступња, мора се употребљавати и правилни ток или метод наставни. Зато се мора увек у напред добро промислити, У којим предметима и када ће се употребити догматични, а кад генетични наставни ток. Код овога последњег, мора се опет према наставној грађи, која се обрађује. размислити о томе, кад ће се употребити реална анализа или синтеза, и идеална анализа Или синтеза; мора се добро размисљити, кад бе се предузети индуктивни а кад дедудктивии поступак, кад ће се радити прогресивно а кад регресивно. Осим тога ваља увек имати на уму, да ће само онда бити потпун метод, по којем се буде радило, ако се марљиво предузимају и оне три главне наставне радње: веџбање са којим се добивено знање претвара у лакоћу и вештину; примењивање, којим се ученику даје упут, да добивено знање примењује за себе да га употребљује у животу, и да створене моралне замишљаје заиста и остварује; и понављање, којим се у појединим одељцима лекције даје ученику одмора или времена, да мало предахне, да се прибере, дакле да понављањем пређену грађу прегледа и прикупи. — Ви видите из самих ових напомена колико је потребно, да се наставник за свагу лекцију, за свако предавање спрема, ако жели да му настава, коју даје деци, будеу пстини васпитна и успешна, ако дакле хоће да савесно кспуни свој васпитачки и наставнички позив.

Као год што је важно размислити и одлучити се, којим ће током у настави ићи, тако је исто врло важно промислити унапред и о томе, у којем ће се облику настава давати. Није све једно, хоћемо ли у лекцији или предавању употребити само облик саошштавања, ули сауо облик развијања, или само облик давања задатака. У млогим приликама мора се у једној