Učitelj

350 · ПРОСВЕНИ ЗАПИСИ

лекцији употребљивати мешовит облик. Кад се употреби деиктични облик, треба пазити да се потпуго и правилно изводе његове три радње: показивање у свези са разговором, којим се:ученицима обраћа пажња, да све „појединости на предмету добро умотре, како би добили потлуно јасну и разговетну представу; стварање пред ученицима, да виде како постаје предмет или његова слика, изговарање пред ученицима, да чују и науче како треба изговарати неку реч, реченицу, изреку, или правило. Кад се употребљује мнемонички облик ради јачања и веџбања, иамћења, треба се чувати, да се не оде у једнострано учење на изуст. А кад се употреби облик предавања (акроаматични), треба смишљено подесити приповетку, опис или објашњизање.

Упитно развојним обликом ученици се покрећу и изазивају, да проналазе нове непознате истине из познатих истина. У томе облику невешт наставник, лако се може да удали од главне ствћри, те да не дође до постављеног циља. Овај облик захтева и млого спреме и јаку присебност у раду. Зато се овим обликом наставници нерадо служе, Али је он врло користан, нарочито кад се употребљује у вези са другим облицима. Код тога је облика главно двоје: питање и одговор. — Кад се употреби према. потреби и задатку лекције ма која врста питања, увек се мора пазити, да „оно има све три оне главне своје особине: да је јасно. да је одређено и да је одмерено, према моћи дечјег схватања. Свако постављено питање треба да се налази на правом месту у реду других питања; осим тога свако се питање мора управљати најпре на цео разред, а по том празилно. распоређивати на поједине ученике. — Добивени одговор, ако је потпуно правилан, увек служи као полазница за постављање следећих питања. Али, и код таквих одговора често је пута потребно, да се учитељ увери, је ли одговор извод детињег духа. Кад је положено правилно питање редовно се добива л правилан одговор. Сваки одговор мора се процењиваги како по садржини тако и по облику. Ако је одговор ма у ком погледу погрешан, _ или ако се не добије никакав одговор, не сме се преко тога прелазити ћутке; увек се морају употребљивати друга спомоћна питања, којима се ученик обавешћује, да може у опште одгаворити на постављено питање, . нам да може сам исправити погрешан одговор. Одговоре не треба остављати необрађене.

Хеуристични облик разликује се од претходнога облика само по томе, што се у њему губи, прекида она трајна веза, трајни саобраћај између узитеља и ученика. По овоме облику дају се ученипима задаци усмени или писмени, школски пли домаћи, да на њима опробају своју моћ и епособност, да самосталним радом проналазе сами решење задатка. Од тога облика наставног имају више користи и учитељ и ученици. Зато је потребно, да се у школскоме раду употребљује у довољној мери и овај на- ставни облик. Али од њега ће бити праве користи само онда, ако су задади разумљиви, ако су одмерени, и ако су прилагодни како за напредније тако и за слабије ученике. Тога ради сваки задатак треба предходно добро објаснити и пазити, нарочито код домаћих задатака, да не буду сувише опширни; ако се не испуни овај први захтев, деца могу лако изгубпшти веру у своју моћ и способност, а ако се не узима у обзир овај други захтев, одузело би се много од времена, које је деци потребно за слободно кретање ради телеснога развитка, и ради учешћа у домаћим посло-