Učitelj

174

пред народ све оно што се о њему сме и може рећи, како ће та спремити, да се и сам од ње брани. Књига ће изнети два штампана табака па финој јакој хартији, имаће десетак лепоп разговетно израђених слика и биће укусно у тврде корице увезана. Цена ће бити 30 п. д. До сад се пријавило око 15.000 претплатника на ову књигу.

БЕЛЕШКЕ

КРЕТАЊЕ ПРОСВЕТНИХ ДРУШТАВА

Пета главна скупштина пољског педагошког друштва. 18 августа ове године (по нов.) одржана је у Лавову пета главна скупштина пољског педагошког друштва. Скупштину је отворио председник др. Малаховеки пригодним говором у ком је нарочито истакао како се друштво трудило око тога да се материјални положај галичкога учитељства побољша у да се учитељство основне школе у Галицији подигне; ну сва та настојавања остала су безуспешна. Да се учитељство сачува од превласти и неправде друштво је створило „синдикат помагања.“ Из реферата др. Малаховскога види се да би галичке школе требало из основа реформисати. Основних школа веома је мало да у земљи има милиун аналфабета којима су врата знања и истине затворена. Велики део народа није спреман за друштвени и политички живот.

На основу реферата учитеља Кирнецкога установљен је овај програм рада, за у будуће;

1. Потпуна школска аутономаја у Галицији 9, Заступници учитељства у Галичком земаљском школском већу 3. Оснивање педагошког земаљског већа, 4. Сазив учитељског конгреса ради реформисања народног школства, 5. Настајање учитељства да се по свима крајевима земље подигну удобне школске зграде.

6. Организовање наставе за аналфабете. т. Реформа учитељских школа у смислу јачег учитељског образовања.

8. Изједначење учитељства Галичког се државним чиновницима трију најнижих чиновничких класа.

8. Свођење службовања на 35 година.

10. Заснивање службене праграматике која би учитељству зајамчила потпуну слободу у вршену грађанских права.

11. Синдикат помоћи има се уредити као учитељска задруга.

12. Оснивање учитељских домова.

БАЗНЕ ВЕСТИ

Једна немила појава. У Министарству Просвете, кад год је какво право учитељеко у питању, тумачи се закон онако како је по државу корисније па ман не било то право. Да је то тако у истини, доказ је, што скоро 700/0 решења Ми-