Učitelj

184. УЧИТЕЉ

Не мање значајна је околност укидање ћирилице по комуналним школама које је чак и хрватска учит. скупштина тражила. Кад се зна да је ћирилица српско народно писме онда је и ово укидање такође један атак на нашу народност.

(Српски народ преживљује тешке дане па није ни чудо што му и његова школа и просвета страда !

РУСИЈА

Реформа народних школа у Русији. Комисија за народну просвету под председништвом Чихачева завршлла је своја већања око предлога закона о реформи народнога школства у Русији. Ова ће реформа битл један од најважнијих послова јесенскога, заседања государствене думе, шта више својим значајем за развој Русије постаће несумњиво још важнија од већ примљене реформе аграрне, којом је укинут досадашњи „мир“ (општинском заједницом) као сопственик земље, а омогућено је лично власништво пољекога имања. Практични успех аграрне реформе у знатној мери зависи од повећања нивоа образовања. Ову потребу треба да задовољи реформа народних школа која ће при бројној надмоћности сеоског становништва користити поглавито интересима земљорадничког становништва, коме ће дати прилику за основе општег образовања.

Стање народних школа, особито у руским селима, до сада још није повољно, ма да је за последњих 10 година број народних школа у Русији знатно умножен. Досадашње народне школе отварало је које министарство просвете, које земаљска самоуправа, које свети синод. Како је прираштај народних школа напредовао, најбоље ће показати ови подаци: Године 1885. био је број свих народних школа у самој Русији 23.855, у Пољској 3.684 с укупним бројем ђака 2,076.000; после 15 година, дакле год. 1905., попео се број тих школа на 90.000 са 4,204.000 ђака и 155.000 учитеља осим око 30.000 школа мухамедовских, јеврејских итд. Ипак велика већина деце остаје без икаква школског образовања, тако да је на пр. између регрута у Русији 62 од сто неписмених, у ком погледу стоје у Европи горе само Румунија, Шпанија и Португалска, где има неписмених 70 до 75 процената.

Најновија реформа руских народних школа биће заснована, на обавезној настави, што до сада није било. Настава ће трајати 4 године. Ученик се уписује у школу у својој осмој години, а излази из ње у једанаестој. Деце у доба обавезном за школу биће у 1910. год. око 14 милиона. ·