Učitelj

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ НАР. ШКОЛА 189

бом морала набавити на Анкићево место другога учитеља и плаћати га сама. Према томе у последње време, пред излазак Милошеве уредбе о школама од 22. авг. 1836., правителство је само издржавало бар по већим варошима учитеље и школе; варошке су општине, па и јагодинска, биле поштеђене доста знатнога издатка. 28. маја исте године ~ 1176. Совет на тражење општине шаље преко исправничества јагодин. на место досадањег учитеља млађе школе доноситеља писма Лиру Бељанскога. Тако су сада у новој ери били Д. Јовановић, као правителствени и стараји, а Бељански обшчествени и млађи. Ово исто стање остало је и 1837., само је њена друга половина прошла у нераду, јер је због појаве куге у Јагодини половином августа П. Радовановић 30. авг. наредио да се деца не скупљају у школи нити да се учитељи премештају не само у Јагодини него и у целом округу.

У првој половини идуће године већ не налазимо ни једвога, од ове двојице учитеља. Д. Јовановић је, изгледа, побегао (а била је бежанија из Јагодине) због куге; на његовом месту био је већ у јануару те године Павле Крецојевић, учитељ треће класе. Он је био по свој прилици правителствени и са Бељанским је извесно 2—8 месеца радио у школи. Нешто мало доцније против Бељанскога. је подигао тужбу Шокорац, подполковник и член магистрата јагодинског код директора П. Радовановића тражећи 10. маја 670. у име обшчества да одреди за млађу овд. класу доброг и приличне способности учитеља. Радовановић се одазвао жељи овој и, ваљда, приликом проласка, кроз Јагодину одреди за привр. учитеља Дилмишшрија Поповића, али кад Шокорад није био у месту. Дознавши Шокорац да је постављен потпуно неспособан Поповић, (о коме се и Радовановић изразио пред магистратом, да ни срицати не зна), договори се са осталим членовима магистрата, среским старешином и грађанима јагодинским, да место Поповића узму Јована Живановића, учитеља жупањевачког, али опет за привременог. Овој одлуци био је противан само прота и намесник Јован Димитријевић, који се, да би само задржао Поповића за учитеља, обвеже пред обшчеством „да Димитрија топрв сад учи.“ Ова се сва распра догађала пре него што је установљено Попечитељство Просвешченија и врховно надзирателство карантина. Међутим су и Димитрије Поповић и Јован Живановић били поднели молбе и документа своја Радовановићу, тражећи да, заузму место Бељансково. Кад је пре 10. маја 1838. заведено ово попечитељство, у коме је био први попечитељ, генерал-мајор Стеван