Učitelj

190 | уУлихтељ

Стевановић — 'Тенка, дотадашњи председатељ Совета, Радовановић, коме је тада престало право да расправља ове ствари, упути попечитељству молбе ових конкурената, којима придружи и молбу Ђорђа Баћановића, бившег палешког учитеља, који је такође тражио исто место. Под 12. мајем ХМ, 9. попечитељство прегледавши све три молбе и документа „нашло је да прва двојица не за варош Јагодину но ни за своског учитеља нису, шта више да ако за учителство кадгођ молити се намеравају, добро би за њи било да.за теченије више времена у школу иду, где би се толико усовершенствовати могли, да би за учитеља способни били барем толико колико њиов сопроситељ Ђорђе ЂБаћановић.“ Опо бира Ђорђа за учитеља млађе класе нормалних школа јагодинских и препоручује да се њему предаду деца. Из овога се акта попечитељства лепо види да ни Ђорђе није био много одмакао од оне двојице. Нешто ово мишљење попечитељства о Ђорђу, нешто пак и распра међу Шокорцем и протом, учинише те су грађани Ђорђа са негодовањем примили. Ово незадовољство појачано је било још и тиме што је нови учитељ сматрао и батине као једно од одличних помоћних средстава за постизање бољега. успеха. Он је морао много тући ђаке кад је за то дознало и попечитељство, коме је магистрат 28. јуна М 1063. јавио, да се учитељ млађе нормалне школе Баћановић сада поправио пи више пе туче децу. Али и поред ове званичне изјаве Баћановић је ипак постао нетрпљив у Јагодини. 10. авг. исте године ПМ 180 попечитељство је поставило за учитеља на Ђорђево место свршеног богослова Михамла Вулетића, по предлогу митрополита, препо- | ручујући да се за плату општина погоди са Михаилом. Овај је вероватно само месец дана био учитељ, јер се са општином није могао погодити; он је тражио 100 талира годишње, колико су све. општине плаћале својим учитељима, а општина му је давала 1500 гроша. Кад је о овоме сазнало, попечитељство 29; авг. ПА 298.

упути акт магистрату да овај „закаже тамошњем обшчеству, да:

се за неблагодарност његову попечит. просвешченија. одсад ни за какву јагодинску школу заузети неће, а још мање да ће и једноме учитељу из правителствене касе плаћати.“ За све ово време Крецојевић је остао правителствени учитељ старије нормалне школе и пред Божић те године (1838) примио је на име плате за трп месеца 375 гроша добри новаца, што значи да му је. годишња плата била 1500 гроша или 150 талира.

На место Вулетића, који се није могао погодити са општи-