Učitelj

196 УЧИТЕЉ

тобру 1849. А. Поповић је известило начелство да мора ићи за учитеља у Крушевац, јер против њега постоје много тужбе. Изненађен овим Поповић се обрати примирителном суду за објашњење и овај реши, такође изненађен овим премештајем, да Поповића задржи за свога учитеља. У акту се тога суда вели, да“ се он чуди, којим поводом директор премешта Поповића, јер је (суд) како с испитима школским тако и с његовим владањем увек задовољан; он скоро 3 године служи, дужност испуњава, а познат му је још и раније; лепшега певчика црква није добила па се и грађани томе поносе; онај што долази из Крушевца не зна уз певницу ни једне речи, нити јестества таквог има. Истога; дана када је донето то ласкаво решење за Поповића, примирителни суд оптужује Искрића начелству и тражи, да оно код попечитељства изради бољега учитеља на његово место. Тај акт због његове занимљивости доносимо скоро у целини; он гласи: „По томе што се наш садањи учитељ г. Аркадије Искрић ни. најмање дужности учитељске не држи, нити пак по наставленију школском децу обучава, једно за то, а друго што слабо у часове. школске у школи седи и децама предмете предаје, већ ове деца вешчи такови предају а он којегди скита се, а друго што се више адвоцирањем занима нежели учењем деце и поред адвоцирања и сами се неки пуномоћија примио и парнице код су-. дова води, а то су та што је пуномоћник г. Пере Маринковића среског начелства брзопаланачког и Илије Николића и Мијалка Банковића овд. а ако би само хтело висекославно попечитељство просвешченија може се уверити од славног овог окружног _ начелства и суда, гди не само општинска деца уштрб трпе но

општина бадава плату и квартир плаћајући толико просипа, а поред тога што посешчава кафане гди више пута и осване, из који узрока који су најпоглавити општина овдашња не жели · више њега сирјеч г. Искрића никако за учитеља имати, пак и_ за то што никада у цркви не пева“. По овоме требало је очекивати да буде премештај Поповића у Крушевац извршен, а Искрић, налазећи се под оваквом званичном оптужбом, не премештен · него отпуштен, јер у многоме личио на Ваљевца. Место свега тога у 1850. налазимо обојицу на истим местима, Вујица је целе. те школске године остао у Јагодини, а почетком нове 1850./51. _

на његово је место дошао Стеван Миленовић, свршени богослов и раније, још као свршени ђак, вршилац дужности учитељеве. (Наставиће се)