Učitelj

198 - УЧИТЕЉ

о свим овим тежњама водити рачуна, па, тако је чинио иг. Косановић, те је дао и средство и књигу, али је овај буквар књига у колико је средство. - -

Руководећи се љубављу према наставном послу, према ђацима и према усавршавању сваког наставног средства приказујем овај буквар друговима, желећи, да писац размишља о примед-. бама и да се користи, а другови да ово средство боље разумеју и лакше се њим послуже.

Слике ч нормалне речи. Ово је немачки изум. Данас се буквар без слике и без, њој одговарајуће, речи и не узима у обзир. У томе се претерује, те се уносе готово карикатуре (н. пр. узда, | коњ, рука, ексер, игле, љуљашка, њушка ит. д. у г. Чутуриловом буквару) тежећи да предмет личи на слово. То му називају _ „метод нормалних речи“, као да се само та једина реч почиње дотичним словом. Нормална реч написана је једаред само. Слика подсећа да је у њеној речи глас потребни, те стога, а и да покаже стране у буквару док цифре деца не науче, има јој места у овом смислу ако је пређено аналитичко синтетичко припремање. Нормална реч вредела би кад би била и наслов штиву, али је _ штиво разнородно, свака реченица садржином далек) од других као Божић и Ускре.

У српском језику за пуно гласова нема подесне нормалне речи, јер она треба да је кратка (барем двосложна), опште позната (а не провинцијална), чисто народна (а не позајмљена), да јој је ново слово у почетку, да је једино име (уз слику), да јој је слика целина а не део предмета (н. пр. уста, нос, око, уво, рука и др.), и т. д. За све самогласнике нема подесне нормалне речи а од сугласника нема за њљ,ђфх, и, ђ.

Зашто је нужно првих дана држати читава предавања из јестаственице и привреде“ Зашто одмах говорити о осу, обручу, српу; Какве везе имају ове ствари; Какве везе имају звоно и змија во и вртешкаг девојчка уста и узда; гусле и гребени; буре и бич; маче и метар; и остало је у државном букваруг. Каква је нужда морити децу тако различном очигледношћу и страшним осом, раком, змијом и топом“ И све ово за неку припрему читању и писању! Зар се овде не изгуби главни смер;

Г. Косановић дао је малу вредност нормалној речи. Он износи слику и почетно слово њене речи а реч не пише ни кад су сва слова позната, (н. пр. нож, чаша и др.). Замерамо сликама: обруч, уво, шило, метла, цвет, њушка (јер је цела глава, фуруна (пећ), таб-