Učitelj

,

(22) св

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Правопие ч инерпункција. Косановић употребљава запету код Феог слова, код бог и код штива штампаног ,за првих пет слова нема запете, а за овим је свуда у служби запете и тачке до вел. слова. У причицама уз мала слова унета је пауза, цртица, две тачке, таачка и зачеша а тачке су ту штамл. погрешке. Уз вел. слова уноси се дивка, упшиница, тачка џ чаводнице.

Мислим да тачку и запету ваља писати од почетка, доцније упитницу и дивку, а остале знаке избегавати. Знаци су врло важни за читање, смисао и разумевање, за течно п лепо читање и на њих ваља децу од почетка свикавати.

Косановић пише особна имена малим словима, те децу свикава на погрешку. Томе је крива мешовита метода. Ми би смо друкчије.

Смедерево. Мил. А. Вујанац.

Оле ЕпбмеКшпу Чег 2есћпемзсћеп Ведаћипу, Хеџе Егееђшаве а! бтипа пеџег Џибегапесћипееп уоп 5 епгаЊ Рт. беотд Кетзећетаетет. МЊ 800 Еошгеп ја Зећлататиск, Мапесћеп, Огаск попа УеЏаг уоп Сал бегђег, 1905, стр. 456.

Према ауторовој статистици деца су све до доба између 8—10 године још скоро посве претежно у штадијуму шема; вредно је истаћи да је то оно доба, где кулминује уживање слободног цртања. По свој прилици то лежи у томе, да се теку моменту, кад се деца више не задовољавају шемама, већ теже за поклапањем са чулним опажањем, јављају тешкоће, које се онда посве испољавају у њиховом уживању 31 графичко излагање. Други степен у парцијалном или тоталном образовању обухвата знатно већи део школског доба, док се дете уопште боји репродукције тридимензијонама, што девојчице нарочито карактеристише за време целог школског времена. Последица, тога је та, да дете исноси просторност само онде, где то неопходно мора бити, услед чега дете пати. И пошто просечни одрастао човек — у колико се он из наклоности или по позиву није систематски изобразио у својој цртачкој вештини — у главноме остаје на степену старијег школског детета, то је трећи степен за навек затворен по већину људи.

Наравно претходни степен зависи и од тешкоће предмета. Тако у органским објектима, особито у представљању човека, дете врло доцкан напушта степен шеме, док се у обртних производа (куће, алати ит.д.) релативно раније долази до излагања, према изгледима и перепективи.