Učitelj
ВЕЛЕ ШКЕ 229
што то захтевају школски прописи. Спомиње, како су оправдане жеље учитељства у погледу школскога надзора и образовања народнога учитељства. Завршује, да ће школа скорим бити самостална, но нека и онда вазда има на уму речи своје матере: „Кад превалиш детињско доба, не заборави барем свога оца!“
Управитељ учитељске школе Винтер држао је по подне у великој изложбеној дворани предавање о образовању учитељства. Предавач је споменуо, како је досадање образовање учитељства непотпуно, па захтева да се више негује практична педагогија и да се уведе учење немачкога и енглескога језика, па хемија и педагогија. После свршених наука у учитељској школи, требало би да кандидат полаже испит зрелости, којим стече способност, да може походити велику земаљску учитељску скупштину. Образовање за учитељски позив требало би да траје бар четири године. Посебно би требало образовати учитеља за село, а посебно за град. У дебати изјавио је радикал Раслијсен. школски надзорник у Копенхагену, да, је то предавање најбоље, што га је икад чуо: обликом блато, а салржајем радикално. Кад би се предавачеве мисли оствариле, наступио би потпун преокрет у обравовању целокупнога учитељскога сталежа. С положеним испитом зрелости били би учитељи равни свештеницима и докторима. Било је и таквих који су се противили томе испиту. Најзад је примљена резолуција у смислу предавачеву.
Учитељ Г. Петерзен из Архуза говорио је о односу средње школе према, народној. Предавач захтева да се народна школа поправи, како би ученици били што спремнији за похођење средње школе. Средња школа требала би да буде комунална и бесплатна.
Другога дана одржан је цео низ предавања. Владика Серензен из Амрхуза говорио је о народној цркби и народној школи. Народна црква — тврци он — треба да и даље постоји, јер још није дошло време за слободну цркву. И докле год постоји народна црква, мора постојати и народна школа, у којој ће се хришћанска деца поучавати хришћански. Докле год родитељи желе свештеници ће радо учествовати у управи школе, но ако се и та веза раскине, не ће школа постати гором. Кад се буде створила слободна црква, онда ће имати смисла безверска школа. Безконфесијска школа није ништа, пошто нема безвероисповедне вере. Према томе нека народна школа не буде црквена школа која делује на хришћанском темељу. Безверске учитеље не ваља приморавати, да обучавају веру, но у другу руку не смеју они ни ширити безвереке идеје.
ЛИЧНЕ ВЕСТИ
+ Сретен Н. Пашић. 20. септембра ове године завршио је трагичном смрћу свој живот један редак школски радник — тада се упокојио Сретен Н. Пашић дугогодишњи управитељ В. Ж,. Школе и Жен, Учит. Школе. Покојник се бавио са лепим успехом и књижевношћу а оставио је више дела белетристичних и Педагошких која сва уопште дишу духом родољубља и лепим педагошким мислима.
РАЗНЕ ДРУГЕ ВЕСТИ
Међународни конгрес за школску хигијену. Трећи међународни конгрес за. зиколску хигијену састаће се у Паризу од 29. марта до 2. априла 1910. године. Обухватиће ове одсеке: 1. Зграду и намештај; 2. Хигијену интерната; 3.
~