Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 751.

Из предавања гимнастике потпуно је избачена гимнастика на справама, јер су француски лекари тога мишљења, да је она не само некорисна већ управо опасно за хармониско телесно образовање. С тога се ни у војсци ни у француским школама не ради гимнастика на справама већ се скоро свуда предаје тако звана шведска гимнастика. За игру (пре свега играње лопте ногом Риззђа! — у женским учитељским школама тенис и друге игре с лоптом) и песничање (боксовање), вежбања с моткама и буздованима употребљава се, напротив. велики део времена. У другој и трећој години један час недељно је и за наставу из гађања коју даје активни наредник са неколико војника а под надзором једнога капетана. Овој настави је сврха, да у гађању извежба и оне ученике, који доцније неће бити војници; сем тога може ученик па изласку из школе да положи и један војнички испит (дуго седење, брзо трчање, гађање итд) који му, ако га положи, даје неке олакшице и брже унапређење за време служења у војсци.

На послетку у обема годинама а недељно 4 часа заједно одређено је за наставу ручног рада и радове у врту. Наставу ручнога рада даје наставник учитељске школе, коме помаже један ваљан и вешт занатлија (бравар). Ученици пре свега уче коричити књиге и правити читав низ справа и апарата за предавање физике и хемије, које они морају са собом узети и доцније употребити у. својој школи. У овоме се много ради. Ученици се упознају не само са најважнијим ковачким, браварским, столарским, стругарским и коричарским радовима. већ они и самостално израђују апарате, који у настави доиста функционишу; јер они на часовима за експериментовање у првим двема годинама а и доцније на вежбањима под надзором наставника морају употребљавати своје апарате Да још напоменемо, да се учен ци учитељских школа за све предмете морају писмено спремити. Они ученици, који на часу понављају градиво из прошле лекције. увек изнесу наставнику своју свеску. Они дабоме у току три године испуне прилично велики број свезака, али тиме стеку велику умешност у писменом служењу језиком. Али — и у том су скоро сви наставници француских учитељских школа једнога мишљења — ученици су тако преоптерећени радовима, да им је потпуно немогућно, да све што се пређе темељно проуче и о свему створе самосталан суд Министар просвете у уводу у наставне планове од 1905. исказује жељу да ученици више времена но до сада поклоне своме раду, самосталном размишљању, а не узима у рачун да су им пре 1905 стајале на расположењу три године да науче мању количину градива, а од 1905. морају савлађивати много већу масу градива. Мора се признати, да наставници и ученици у Франдуској учитељској школи врше своју дужност; они раде колико се у даним приликама може урадити. Наставник, поред обилатог спремања за предавање М исто тако врло многих поправљања, чита велики број листова и научних дела и прави изводе из њих, да би својим ученицима могао дати увек оно што је ново и најновије, и све то често за