Učitelj

340 - У чи то ЈБ

дима. Ако несрећник само једанпут коракне на земљу, ако сиђе само за један степен, он је изгубљен. То не значи

научити га да подноси муку; него вежбати га да је осећа.' — С друге стране пак, конкретно и практично васпитање

пошто оно хоће од почетка да припрема дете за једно од-

ређено занимање, ризикује да га специјализира пре него

што је оно могло распознати своје способности, свој позив,

своју праву природу, то јест да га специјализира на лаж. Забринут да му да душевне особине и знање које тражи то занимање, оно често не узима у обзир симптоме супротних способности који се откривају мало по мало са старошћу и духовним развијањем, оно заслепљује полусве-

сно. Отуда погрешке које се кат-кад не могу поправити у управљању, које тиште целог живота. Опште и људско васпитање, како га схвата Русо, једино је способно да из-

бегне те грешке. Оно се труди прво да развије најопштија

својства душе и карактера, она што доминирају свима за

нимањима и свима положајима, и дозвољавају да се живи у свима њима. Најзад, „подносећи детету пред очи све

предмете које треба познавати,“ оно открива и проба своје

праве способности и свој позив, оно га ставља у положај да развије свој укус, свој талент, да учини прве кораке предмету куда га води његов геније, и да нам покаже пут који му треба отворити да би помогли природу.“ Кад се један пут овај пут добро упозна онда је могуће пустити

дете да иде бржим корацима, без устезања, без враћања

и кајања. Што је умео изгубити мало времена у почетку, ЈЕ

васпитач га добије више доцније. Једно проматрање што потврђује корисности ове методе (општег човечанског ва-

«спитања), јесте оно о особеном генију детета који треба добро познавати да би знали какав му морални режим

пристоји.... Паметни човече, чекајте дуго природу, посматрајте добро вашег ученика пре него што му кажете прву

+ Етпо, 1, 1. И још: „Ви имате поверења у данашње стање друштва, не помишљајући да је то стање подложно неизбежним револуцијама и да вам је немогуће предвидети и спречити ону, која Бе можда задесити вашу децу. Велики постаје малим, богат сиромахом, владаоц подаником: јесу ли удари судбине тако ретки да би могли рачунати, да нећете бити погођени 2 Ми се приближавамо стању криза и веку револуција. Ко би вам могао рећи шта Бете ви бити онда» Срећан је онај који „овда буде умео напустити стање које га напушта и да остане човек у пркос судбини!“ (1. Ш).

2 Етпо, 1, Ш.