Učitelj

ДИДАКТИКА И МЕТОДИКА ов

ученик у мислима помоћу такве карте у дотични крај, тако да он замишља, да у истини, стоји у географском крају.

Учитељ путује са ученицима у духу по извесној области и расправља у неку руку о замишљеном изгледу онога, што се унутрашњем оку приказује по положају, протезању, облику наводњености, прорашћу, обделавању. Путује се на пример возом од Ћићевца до Београда и расправља се о свему географском, што се на том путу види. Или се са Ртња посматра све што се може запазити. Тако се сва област раздели на поједине слике карактеристичних крајева, где увек различити географски објекти у својој узрочној вези леже јасно пред очима. На овај начин добијају ученици не само јасне представе о појединостима, већ упознају исте и у њиховој вези. Тако се отвара поглед учеников за интересантне одношаје географских појава.

Од нарочите је важности за земљописну наставу, за географско познавање и знање читање карата, читање између редова, односно између знакова. Ученици треба да добију у земљописној настави подобност да извлаче закључке из знакова на земљописној карти и из начина њихових веза и уређења. Ученици лако науче да закључују и изводе из степена ширине и положаја планина о клими, 0 повољној наводњености, заштићеном положају и плодној земљи, о утицају геолошких особина и висинског положаја на биљни и животињски свет, о процењивању земље за занимање, за насељеност, о раду и саобраћају. Будући грађани морају такође увидети, да се привредни и културни живот битно објашњава природним особинама земљишта, које служи томе животу као пребивалиште. Кад се ученичка машта брижљиво. развије и образује у познавању домовине, онда мртви знаци на карти под вештим учитељевим упутом оживе очигледне, пуне живота представе. Црно-плаво извучене линије постају прави речни токови оживљени лађама, рутве са различитим одељивањем — планине са стрменитим и благим висовима, који су покривени пољима, виноградима, ливадама или голим стенама, леденим и снежним пољима.

Представљена област нарочито добија живот поређењем са сличним објектима домовинским, са увек потребном мотивацијом, да су равнице туђих крајева шире, да су брегови блажији и виши него они у домовини. Е

Дабоме, да се ово земљописно знање може добити само из сасвим добрих зидних карата и ученичких атласа. Карта мора што