Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 367

сања код почетника од данашњих камених таблица и крижуља, које су у нас по школама шако распрострањене у упошреби 2 Камене таблице, са облигатним каменим тврдим крижуљама, доиста су незгодне и непрактичне при извођењу наставе писања у опште, а нарочито код почетника. Због њене тврдоће рука запиње у писању, те тако губи ону лакоћу, гипкост или еластичност, која је тако потребна у извођењу лепог и правилног писања. Због тога су оне осуђене и избачене по многим школама на страни. Уз ово оне имају и тај недостатак што су оне црне а слова бела, док међутим, на хартији, на којој се пише целог века то је обратно. Због овога недостатка непрактичне су црне таблице од хартије, које су у нас, у новије време, почеле по мало да потискују камене таблице. Беле таблице израђене од белог картона (као и ове црне) са плавим, црвеним или црним линијама су најпрактичније. Поред многих одлика такве би таблице биле за препоруку и с материјалног гледишта, јер се неби лако разбивале или ломиле као ове камене. Једна фабрика хартије у Хамбургу (С. Немачка) почела је да израђује такве таблице и потражња истих је одмах, у самом почетку, знатно скочила. Заинтересованим даље обавештења о овим белим таблицама може дати писац ових поука. (Наставиће се.)

Жив. Н. Стефановић, проф.

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА '

81. Зналци ила знаоци2г

Овде је реч о претварању сугласника л у о на крају речи и слога (тезр. у унутрашњости речи). По правилу, л се у таквом случају у српском књижевном језику претвара у о; н, пр. у речима: бео, во, со, сто, ђаво, весео, умђо, говорио, сеоце, криоце, гроце, раоник, владаоца, жетеоца, понедеоник и т. де -

Гласовни закон о претварању л у о на крају речи и слога јавља се још у ХТУ веку, премда врло ретко; у ХУ и ХИГ веку он влада у највећем јеку; у ХУП веку већ почиње да се губи, док га у УШ веку сасвим нестаје. Тако, у старим српским споменицима налазимо примере: да га позове прфдђ господина бана илли орфдњ

+ Продужење чланака под истим натписом у „Учитељу“ за 1907. и 1908. год.