Učitelj

368 УЧИТЕЉ

његова владаоца, „Моп. зегђђ.,“ 10], (1382. год.); Павао, ор. СКОЈ (1982. године); кнезђ Павае, ов. ЕН: 229. (1897). и 451 (1452.); Рапаио (— Рафаил), ор. се, 299, (1397.); са всими сели и засеоци, ор. си, 234. (1399.); са свеми сели и засеоци, ор. св, 284. (1419.) и 9296. (1420.); св веђми сели и засееци, ор. ст, 301. (1420. са всими сели и за сеоци, ор. сн., 305. (1420.); са всћми сели и засееци, ор. ск., 340. (1427; погибие, ор. сб,, 252. (1404.); з реченои жепе конаваоскои, ор. си., 284. (1419.; и по жапе конављеске, ор. ст, 301. (1420. више речени град Сокое, ор. сћ,, 301. (1420.); Бартве, ор. сћ, 451. (1452.); „да ц зуггао (= свиралу) !иј тај 2а јај даг |иуеп зутјет ђорот дат ћуаш и (ој21 хејет“, „Зјап рзас!“, ТУ, 121 (ХМ век); „| и бзђи зједе зат зујгаоси 12дјејаћ“ (18.); Данио, ор. си., 372. и у рукопису Н. Рањине (ХУТ век); Аристотио (ХИТ век); Габрио (ХМ век); Миховио (ХМ! и ХУП век); Савао (ХУП век) и др.. |

Ово је, по својој продуктивности, један од најслабијих гласовних закона у нашем језику. 11 онда кад је највећма функционисао, није захватио све речи у којима се налази л на крају речи и слога. Тако, у старим споменицима налазимо случајеве с непретвореним 2, као н. пр.: Рафаилр, „Моп. зегђ.“, 221. (1892. год.); заселци. ор. сп., 265. (1389.—1405.); Данил, „Зјап рза!“, | 90. (ХУ век); Михаилљђ, ор. ст, 287. (1419.); градђ Соколљ, ор. сб, 305. (1420.; Ђ:5); више речене жапе конавалђске, ор. с! 305. (1420.) и др..

Овај гласовни закон није захватио ни све крајеве српскога народа. Тако, н. пр, у дијалекту источне и јужне Србије (гезр. у поддијалектима: тимочко-лужничком, сврлишко-заплањском и јужноморавском), чакавском и кајкавском дијалекту, који захватају велики део српскога народа, лљ се на крају речи не претвара у о. Н. пр., говори се: а. у тимочко-лужничком дијалекту: вол, сол, дел, ђавол, сокол, бил, трчал, говорил; белка, ралник, делница, чисалница, понеделник и т. д.; — 6.) у чакавском дијалекту: уој, 510], 0561 (оза1), реке] (рака), ЂИ, сш, Корај, гекеј, рада!, ћуаШ , Кир: (== Кир), Кироуа (= Кироуај), Сиуа (= Сиуаћ), Ао1ас-абјса, 7ејуа ит. д; — в.) у кајкавском дијалекту : !2рај, аеђеј, ровај, Тева!, звкај, Ккга], фгеза], пш, сш, Ккпсе, Нбојас-Нбојса и т. До

Па и у садашњем нашем књижевном језику (гезр. херцеговачком дијалекту) има маса речи у којима налазимо одступања од овога гласовног закона. Ово се тумачи тиме што је он почео да