Učitelj

674 УЧИТЕЉ

да нас увери, како је се лакомислено понижавао углед школин и учитељев и нехотичном, можда, кривицом оних, који су то требали да отклоне.

Доста би још било примера из живота управитељског, да би се од њих могла начинити једна врло шарена слика. Па и данас у раду управитељском, у земљи, нема никакве сагласности, бар у писменој администрацији коју они врше.

Док један редовно сазива школски одбор и тек по његовим решењима шаље тражње и захтеве надлежнима, дотле други сам на своју руку чине требовања и изриче казне за изостанке. Док један сазива школски одбор по законским прописима, — други и то не чини, но сам прави записник и одбору га на потпис подноси, што му се, каткад, може и опростити, јер шта ће му и формална решења, која се неизвршују. Негде се школски одбор по целу годину и не сазива, или се записници израде на крају школске године. Док један читаву архиву која је скупоцена по историју школе акта шаље или на реверс или им препис задржава, има за њих експедициону књигу и деловодник — ствари, које чувају од одговорности, — дотле други пише акта на четвртини као од беде, с неким заповедним тоном и не уверавши се, да ли му је акт примљен на извршење, нема ни архиве ни деловодника и уопште поступа онако, како ће код надлежних убити себи углед, а не подићи га. Учитељу не доликује ни: срдита немоћ — ни: заповедан тон. Он треба да даје и општини својој најлепше примере такта, пристојности и опхођења једнога васпитног човека.

Ја не бих за све ово кривио толико учитеље, — колико школу, која. их је пустила без ше администрашивне и шакшичне вешшине. Крива је за то још и оскудица министарских правила и упустава за поступке у тим областима. Учитељи су без свега тога, и мучно је тражити од људи с теоријом да одмах имају и праксе. А, вероватно је, да једном учитељу треба по 10 или 15 година такве праксе, па да постигне оно, што би му могла дати његова стручна школа и детаљна правила и формулари !...

Кал би још додао неколико примера о шареним, коректним или сметеним поступцима у питањима — о надлежности за ову или ону ствар школску — ја бих још више поткрепио своју горњу тврдњу.

Јави се редња — учитељ не зна, коме ће сад да пише, и да ли сме, пре лекара ђаке распуштати.

Дигне се ђак у сред школовања и оде, те се погоди на занат или у трговину. Учитељ сад не зна како да врати ђака. Јавља