Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 693;

много либерални. Нисмо либерални, али нећемо да будемо сувише ни идеални.

Најзад још нешто. Народна Педагогија у Срба је тако рећи неисцрпна. Како је г. Миодраговић прибрао грађу за ову његову. педагогику скоро из свију српских земаља, то би она могла да буде као нека врста Опште Српске Народне Педагогије. Али на, овоме не треба да се стане. Учитељи-це и даље треба да, по пут ове, прикупљају грађу из Народне Педагогије, па да то штампају: у коме листу, да шаљу коме редактору, који би се подухватио да грађу прикупља и сређује као ово што је урадио г. Миодраговић, или да шаљу Етнографском Одбору наше Академије Наука, која, ће такође ту грађу радо да прами и у своје време да штампа. Тако би нпр. могла да се изради Народна Педагогија за један наш крај, област или округ. Наравно да ту не треба уносити или помињати оно што је већ у овој књизи изнето. Као год што је неу-. мрли трудбеник и признати радник на нашој народној књижевности пок. М. Ђ. Милићевић описао Живот Срба Сељака у опште, хватајући ту скоро све наше области, па су после попут тога започетка, поједини продужили и штампали сепаратно Живот Срба сељака у појединим областима, тако би могло по томе примеру и: ово да се разнаша и продужи. Српски је народ у својим умотво-. ринама неисцрпан, а у своме начину живота и сувише расноврсан..

Техничка страна овој књизи је за сваку похвалу. Штампарских грешака скоро и нема и ако је књига штампана у бурној; 1913. год. Језик је чист. Стил је лак и разумљив Према величини и важности књиге цена је умерена. У колико је ова књига важна доказ је и тај што је препоручио и стручни референт за награду из задужбине Илије Коларца. Исту треба да имају, ако не сви учитељи, а оно бар све Школске Књижнице. Може се добити код. писца у Београду, а и преко наших уредних књижара.

Ст. М. М. уч.

ЕхрептепеПе Рааакик. те Оппаееипо пи ђезопдегег Раск-.

зтеће ад! МшШе ипа Тај уоп РОг. М. А. Гау 1910. 80 ст. 761. М. 10. (Наставак).

Под утицајем Декарта, Робељеса и Монтења пише Лок у својим „мислима о васпитању,“ које су доцније имале велики утицај. на Русо-а и на све филантропе, да је настави главни циљ, да изберенајважнију грађу и најкраћим путем саопшти је ученицима. Због: тога настава и васпитање мора да се обазре на иннивидуалност: ученика, који ваља испитати, што се најбоље може постићи у дечјим играма. Философска испитивања Локова наставио је Ните (Јум), који за своје „Предавање о човечје природи“ каже, да није ништа друго до покушај, да се експериментални метод изведе и у духовној области. Он је открио врло важне индивидуалне разлике човечјег разума. Брзо развијање школства у 15. веку прекинуо је: тридесетогодишњи рат, док ускоро црквена реформација није отпо