Učitelj
42
~
тим најефикаснијим чиниоцем у моралном васпитању, не пред"њаче у свакој прилици, кад су у кругу својих васпитаника.
Додирујем најболније место у овом одељку — Похођење Школе,
Знатан број уписаних ученика, нарочито у селу, не по"хађа никако или врло неуредно предавања. О томе факту има да се поведе и води најозбиљнији рачун, да му се нађу узроци а затим и лек.
Недовољна просвећеност широких слојева народне масе јесте први и најглавнији узрок томе злом стању. У свести те масе постоји нејасно и недовољно расветљено схватање значаја и важности школовања. Поштује и цени писмена човека, Воли да и његово дете зна да чита и да пише, али конзерва-
тизам угушује и ту нејасну свест о важности школовања и |
писмености. По његовом схватању, наука није потребна ономе "ко ће копати и орати, она је само за „Господу.“ |
Најснажнији лек оваквом болесном друштвеном стању
код нашег сеоског света јесте просвећивање. Али тај лек деј'ствује сигурно али лагано, с покољења на покољење. Низ гожина школ раца и просвећивања потребан је, па да се добију Сеоске генерације. код које ће бити развијена свест: да су школа и знање, које она пружа, потребни и ономе који копа и оре као и „господи“
Да се овакво погрешно схватање школе и. наставе, коју 'она даје утврди и очува у народној маси кроз читаве деценије желовања школе у народу, разлог је, што организација народне школе није одговарала нити још и данас одговара потребама живота нашег сеоског света,
Досадашња народна школа са четири разреда није могла дати ни стварног знања потребног за живот, ни праве писмености у ширем смислу. Према томе, никаква се ни корист од таквог школовања није видела за практични живот, а увидело очигледно, не разумевајући и зашто, да и оно мало писмености задобивено у таквој школи у најкраћем времену ишчезне, заборави се. | |
Па нашто онда слати дете четири године у школу, кад сејод ње на крају крајева не види никаква стварна корист, као што је она, и ако тренутна али стварна, очигледна, чување «стоке. |
Другојачијом организацојом народне школе искорениће
"се ова тешка заблуда, да је већа корист да дете причува стоку, него да редовно походи школу.
Додајте томе и не баш тако ретку а жалосну појаву у животу народне школе, да деца, дошав у школу и из најудаљенијих сеоских мала или из суседних села по неколико ки"лометара удаљених од школе, остају без наставе, остављена у