Učitelj

Из школе — за школу, 443

на тај се начин више вежбају у тачности, око је пажљивије, а рука -— будући више под надзором — извлачи тачније црте.

Али — рећи ће се — немогуће је сасвим избећи и при највећој пажњи и вољи да се не погреши; може се десити да и поред највеће пажње неки ученик погреши и да се то „погрешно“ мора избрисати. Гума је, дакле, ипак потребна. Да, заиста у таквом случају је потребна гума! Али ипак ђацима не треба дати гуму, већ наставник треба да има гуму, а ђаци се упозоре, да се, кад који што погреши, сам јави учитељу, а учитељ да му mo игбрише. За васпитача је ово једна велика добит, јер се овим ученици навикавају на признавање својих погрешака. Радећи без гуме, ученик је принуђен, прво да много више пази да не погреши и, друго, кад је већ погрешио, да сам своју погрешку увиди и призна. Немогуће му је да погрешку прикрије, мора је признати. А ако би баши хтео да је прикрије, сам ће се брзо уверити, да се из једне погрешке пада у другу већу и т. д, и да се најзад мора ухватити и обелоданити сав рђав“ рад, па да је с тога најбоље признати погрешку. Радећи тако, навикавајући се овде на признавање својих погрешака, ученик се припрема да у осга= лим својим радовима, поступцима и делању признаје погрешке, Разуме се, да у овом случају, кад ученик призна погрешку, не треба да буде кажњен, треба му само скренути пажњу да више и боље пази, па неће други пут погрешити. Почну ли се пак, учевици кажњавати ва признавање ових погрешака, васпитач много губи. Јер кад ученик стекне уверење, да за погрешку коју је морао признати што је није могао прикрити, искуси казну, онда у случајевима где васпитачу није тако лако као · код цртања да уочи погрешку, ученик ће постати и лажов и варалица, обмануће само да погрешку сакрије, те да не буде кажњен. А на тај се начин у васпитању постижу нежељени негативни резултати. С тога наставник мора биги врло стрпљив кад му се који пут ко јави да је погрешио, а нарочито кад су ученици већ навикнути да употребљавају гуму, онда им је у почетку још тешко навикнути се на рад без гуме, па мало назе и више греше. Али већ после неколико часа ученици се навикују на овај рад без гуме, па више пазе и мање греше, те и наставнику буде лакше, јер има мање да брише.

6•