Učitelj

246 У Нике

П. Систем школовања наше народне младежи.

Како се и у колико у нас ради да се наше село буди и подиже, како се и у колико наша сеоска младеж поучава, припрема и оспособљава за појачање народне производње, од чега, како је напред изложено, највише зависи наш добар и државни и национални живот, или друкше речено, колико је рационалан садањи систем школовања наше сеоске младежи; све се то јасно огледа у овоме једном примеру: у средишту наше чувене Шумадије, у граду Крагујевцу, постоје три потпуне гимназије. У двема мушким гимназијама у Крагујевцу постоје 12 одељења ]ј разргда са 737 ученика, а у женској гимназији 4 одељења са 320 ученица, или свега 16, и словом шеснаест одељења ! разреда гимназије са 1057 ученика и ученица. У непосредној близини Крагујевца, у Аранђеловцу и Рачи, по"стоје још две гимназије са 6 одељења ! разреда а са 223 учевика и 98 ученица. Укупно у 5 државних гимназија у округу крагујевачком има 23 одељења 1 разреда, са 950 ученика и 388 ученица, или укупно са 1348 ђака, од којих су '/; са села.

Некима ова појава не изгледа као нешто необично, а неки у томе виде једну Веома пријатну појаву, у којој се огледа. колико наш сеоски свет цени вредност науке, кад своју младеж одваја од куће и упућује је да у школи стече потребна знања за живот, па их ова појава чак и весели. Али као што стари и искусни морнар у далеком облачку на хоризенту назире буру која му се приближује, тако и сваки, који уме трезвено да гледа у догађаје и појаве око себе и да их трезвено: пресуђује, он у овој појави види нешто одвећ неповољно; један. одвећ неповољан социјални процес у нашој домовини, који нам. може донети само зла, а никако добро.

Ова би појава била лепа и утешна појава само онда, кад би се ова сеоска младеж, која се упућује на школовање у. гимназији, враћала опет у село, да у селу живи и радину. радове уноси стечено знање и умење у школи; али, на жалост, тако не бива, јер је сва ова сеоска младеж, која се сада шко- _ лује у гимназији, изгубљена на свагда за село. Ова силна навала сеоске младежи на врата гимназије, која се после преноси и на врата универзитета и друге школе, не долази, зато што се тежи за тим да младеж стече знање и умење за послове: којима ће се та младеж одати у животу на сему, већ да се; стече диплома који даје право на државну службу.