Učitelj

Експерименталне психологије 211

моцију или унапређивање ђакаг Да ли даровиту децу треба подучавати помоћу нарочитих метода7

Ово су некоје главније потешкоће које школовани људи и педагови треба да реше у овом, заиста, новом и интересантном просветно-школском пољу.

Да се реше оваква тешка питања, постоје равне методе и многоструки планови. (Упореди моје радове: 1. Модерни планови за проучавање ђака — Нови Сад, „Натошевић 1922“; 2. Први корак у проучавању деце и бака — Београдски Народни Подмладак од ове године; 3. Двадесет и пет типичних сугестија за проучавање ђака, итд.) Овде сам рад да изнесем једну од најновијих метода — Упитну листу Д-р Макса Брана, професора на Лајпцишком Универзитету и главног саветника за истраживање ђака у психолошко-педагошком лабараторијуму Лајпцишког Учитељског Удружења. Тај Бранов „FrageБовеп“ састављен је још пре рата (1913) а обелодањен тек недавно у познатом педагошком часопису: „Zeitschrift fiir апgewandte Psychologie“ (XIX, 1921, 333—338). Овај се упитник састоји из три дела: 1. пропратног писма, 2. прве листе питања (1—8) и 3, друге листе питања (9—12). |

il. BpaHoBo nponpaTHO nMCMO.

Није довољно само истаћи низ питања, већ је неопходно потребно показати зашто се та питања стављају и које су главне мисли у оваквом подузећу. Иако су педагошки упитници у главноме дело Енглеза (Сер Франциза Галтона ињеговог ђака Д-р Карла Пирвона) и Американаца (Д-р Ђ. Стенли Хола и Ерл Барнеса), ипак се мора признати да су и Немци Руси и Французи такође мајстори у том погледу. Да би читаоци увидели како се саставља пропратно писмо листи упитника (Галтон назива упитник епезНоппапу, „квешћенери“), износим овде дословце Браново писмо у српском руху:

Овај упутник има намеру да проучи поделу ђака једног разреда према њиховим школским успесима и њиховој интелектуалној даровитости. Ова питања не само да имају велико интересовање за знанствену науку о даровитости, већ су она и од великог практичког значаја по организацију наших школа (васебни разреди за јако и слабо обдарену децу, разлике обдарености према степенима доба, пола, школских завода итд.)