Učitelj

обо. Учитељ

да утврди она душевна обележја која мора имати онај који хоће да успешно образује људе, да да духовну слику учитеља сасвим уопште, која би могла свима оним који хоће да се посвете учитељском позиву послужити као огледало у коме би могли сазнати да ли су способни за тај позив или не.. Али како ће се међу личностима које одговарају тој слици јавити разлике, то психологија учитеља има да утврди и опише шипове учитеља.

Деринг је испитивао индивидуалитете 18 учитеља и учитељица, који су чинили једну радну заједницу, код које је: постојао озбиљан психолошки интерес. У предговору помиње да су се свуда у Немачкој образовле радне заједнице учитеља, које су готове да служе научним задатцима. Његова књига. има сврху да да потстреке и за формирање радних заједница, психолога и учитеља ради психолошких проучавања ових последњих. | Његов поступак у испитивању састојао се пре свега у "томе што је замолио огледне личности да му дају писмену оцену о себи и одговоре на одређена питања. Да би сваки учитељ, одн. учитељица био искрен, изабрао је један број под којим је дао своје исказе. Деринг је употребио директне: и индиректне оцене које су они дали о себи, туђа оцењивања, оцењивање обдареносги, писмени, и усмених радова, оцене уопште. |

Деринг полази од Шпрангерових извођења о идеалним основним типовима индивидуалитета, ко их има шест. То су: теориски човек, који тежи за схватањем стварности, објективним сазнањем; естетички човек, за кога је лепо у ширем · смислу највиша вредност, који теже да свим својим утисцима да форму израза; економски човек, чијим животом управља · идеја користи, који тежи да постигне што је могуће више са што мање утрошка енергије; социјални човек, чије је основно обележје љубав према људима; полишички човек, тежи за силом и чашћу, господарством и важењем и религиозни. човек, који све што је појединачно односи на смисао живота и света) Учеснци су се прво темељно упознали са Шпран-

) Витети Едпага Зргапсег, Геђепзтогтеп, Geisteswissenschattliche Рзуchologie und Ethik der Регзбопнећкен 1925, 2. Abschnitt: Die idealen grundtypen der Individualitit, c. 121—276.