Učitelj

270 O

знања на матури и практичном учитељском испиту, док се од једног учитеља мора захтевати пре свега етичност. Да ли могу бити народни учитељи они ђаци учитељске школе који своје слободно време троше на задовољавање својих ниских склоности Учитељи који припадају душевно празном типу не могу образовати стваралачке духовне заједнице; егоизам је њихово битно обележје; права пријатељства су код њих немогућа. За њих су најсрећнији часови у- животу када праве забаве и гозбе, на којима постају весели захваљујући алкохолу, без кога не могу да замисле весеље. Проучавали смо велики број млађих учитеља који износе из школе нешто идеализма, али брзо. потпадају под утицај тог типа учитеља. Има младих сеоских учитеља, који када дођу у најближу варош или варошицу, иду прво у кафану, где највећи део свог времена програће у баналности. Због тога што не познају

своје способности, — јер нису имали ни могућности ни времена ·

да се као ђаци заинтересују за унутрашњи живот, — нисуу стању да сасреде своју. енергију на једну активност, да уђу дубље у васпитне проблеме. Колебљивог карактера, дошли су у средине кдје су их бациле у немарност и апатију. Њихова школска активност се своди на администрацију и држање часова по шаблону. Неки се баве механичким ручним радом, верујући да је у тсме смисао „радне школе“. Толике основне школе нису нимало радне заједнице, чије развијање потпомажу етички јаки учитељи; у њима господари механика, која убија

интерес за науку, за културу. Код учитеља у тим школама.

нема истинске васпитачке љубави према деци. Понеки кандидати на практичном учитељском испиту усиљавају се да покажу ту љубав у разреду у коме држе предавање, али извесне ситне појединости откривају њихову духовну и етичку беду. Кад један учитељ заснива свој ауторитет на сили и уверењу о свом јаком положају међу осталим учитељима, до кога је дошао помоћу партијских веза, онда се интелектуално и етички срозава. Бива и да учитељи који су били одлични ђаци у учитељској школи, показују интересовање за сасвим · безначајне ствари; теоријски интерес који су имали привремено у школи угушен је баналношћу свакодневног живота у сеоској _и маловарошкој средини. Утонули су у површан субјективизам, и задовољавају сујету у обичној фразеологији и дилетантизму.

о Боа авио си.