Učitelj

Хроника 318

коју сва деца основне школе подједнако плаћају, не би сва деца подједнако и уживала. Узмимо за доказ Београд, где би било школских лекара и апотека, и које хоћете село где. нема ни лекара ни апотеке.

Мислимо да основне школе треба изузети у погледу ове таксе и да треба очувати и даље принцип обавезне и бесплатне основне наставе, а државне приходе повећати на

други начин.

Професорска скупштина. — Поводом новог финансијског закона и поводом измене чиновничког закона, професори су 20. и 21. новембра т. г. обавили скупштину у Београду, и после исцрпне дебате по свима питањима која њих интересују донели су меморандум и резолуцију, које ће доставити надлежнима. - -

У своме меморандуму Професорско друштво енергично устаје противу обичаја, да се кроз финансијске законе доносе просветни закони; захтева да се из нацрта финасијског закона

„за 1928. и 1929. годину избаце одредбе о повећању броја часова. У даљем излагању меморандум износи противразлоге

увођењу годишњих испита, које предвиђа нов нацрт закона (0 средњим школама. Меморандум захтева поновно увођење нижег течајног испита поред вишег; захтева да се законом 0 средњим школама отклони мешање управних власти у просвету; захтева да све средње школе буду потчињене једино Министарству Просвете. Меморандумом својим Професор. Друштво захтева изједначење наставница у правима са наставницима. Исто тако, захтева, да се у нови закон о средњим шко: лама, унесу и одредбе о платама наставника, које би морале бити довољне за живот наставника и њихових породица, и да би им могле омогућити рад у школи и на струци.

Плате професора, вели се у меморандуму, морале би до: стићи висину судијских плата. На крају, меморандум енергично захтева, да нови Закон о Средњим Школама омогући што веће учешће Професорског Друштва у тумачењу и извођењу одлука, о бирању конкурсом наставника, изради -правилника, који се односе на школу и других питања.

· Пројекат закона за учитељске школе. — Да би се добио један модеран закон за учитељске школе, Г. Министар Про-