Učitelj

496 Учитељ

тињице, као што ни младић није неко страсно биће. Али мора се признати, да васпитање мора следовати прогресивном дечјем развитку. Овај су принцип усвојили многи педагошки писци 18. столећа. Једна од дубоких студија те врсте јесте и дело 2-ђе Некер од Сосира „Прогресивно Васпитање“. Најзад, по својој главној идеји у Емилу, Русо се везује за Француску школу у 16. и 17. столећу. Зар није он у сагласности са Монтењем и Фенелоном, кад захтева спонтаност у раду и слободу детета» По своме принципу о урођеној доброти људскога бића врло је близак Декарту, јер јеи овај изражавао оптимистички постулат у васпитању. Чак и философи 18. столећа, ма да не воле Русо-а, стављају се на његову страну кад говоре о васпитању.

Кондилак своју педагошку теорију базира на психологији. Из своје психолошке доктрине извлачи ова правила. Прво треба научити конкретне, па тек онда апстрактне ствари. Упознати ствари најпре помоћу чула, па тек онда створити опште појмове идеје. У настави је потребно ићи за природним развитком детета у задобијању вештина и знања. Свака ин_ дивиду-а постепено треба да пређе редом све етапе цивилизације. Кондилак се у настави више ослања на моћ размишљања, него на обичну меморију. Он каже: „Ствари се боље сазнају, кад их човек понова види а не по сећању.“ Мада се по свом философском систему удаљава од Декарта, он ипак као и Декартовци препоручује у настави напор личне рефлексије.

Исто тако и Хелвеције, и ако врло мало декартовац, мислио је као и Декарт, да све интелектуалне разлике долазе од васпитања. На основу тога ће и Жакошо у 19. столећу говорити да је васпитање свемоћно и да само од њега зависи, хоћемо ли створити генијалне људе или медиокритете. · Ова га је идеја, природно довела на помисао: да тражи подједнако васпитање за све људе по природи једнаке. Али то гледиште не истиче само он. Дидеро, не усвајајући све парадоксе Хелвецијеве, тражи обавезну и бесплатну наставу за сву децу. Видели смо раније како су језуите у почетку 18. столећа почели ширити у народ своје педагошке принципе, незадовољни успехом у аристократским круговима. При крају