Učitelj

568 Учитељ

Народна школа чини једну масивну подлогу, на којој се уздижу стубови средњег и вишег образовања; она чини у исто време и једаи главни стуб модерне државе и богатог културног живота. Њој припада једна изванредна мисија за обнављањем нације. Зато таква школа и потребује нове генерације вођа, које ће са највишег форума науке стећи могућност и способност да упознају и схвате духовне 1 па према томе и да их задовољавају.

Тако се из идеје и задатка народне школе као институције културе и образовања јавља потреба за реформом учитељског образовања.

Отуда видимо, да се данас у целоме култуном свету ради ревносно на продужном образовању учитеља и свуда се покушава, да се отворе нови путеви учитељском образовању.

У Немачкој и Аустрији чињено је мноштво предлога за реформу учитељског образовања од стране појединих стручњака, школских политичара, учитељских удружења и политичких партија.

_ До данас су као теоријски захтеви остали:

1) План РП-та Кићпе!ј-а (Гаро), који захтева пошшуно универзитетско образовање од 8. семестара са једногодишњом праксом.

2) Предлог Р-та Ки лег-а (Вопи) за стварањем нарочиших педагошких факултета.

3) Предлог Dr. Spranger-a (Berlin) 3a установљењем на“ рочитих високих школа.

4) План, који заступа Ог. Ванз! (Мјеп) за увођењем нарочитих осморазредних учишељских школа у вези са 0в0г0дишњом учитељском академијом.

Пре кратког времена се тиролско земаљско школско

веће одлучило за ову реформу и тражило од Министарства Просвете да се покуша са њеним спровођењем.

Предлог Ог. Ванз-а значи у толико побољшање учитеља ског образовања, у колико настаје продужење образовања за две године, али сви јачи недостаци досадањег учитељског образовања показују се и у овом предлогу. · .

Низ других предлога био је остварен у обема државама последњих година. У Саксонској, Тирингији, Хесенској, Хамбургу и Бечу захтева се као опште образовање апсолвиране

| | | |