Učitelj

760 Учитељ

који врши и дипломатску мисију. Ебу-Бекир Паша повраћа ред у Београдском пашалуку; дахије беже у Ада-Кале и ту гину. Срби неће да се разоружају, споразум не успева и акција устанка ступа у другу фазу: борба са Турском империјом. Обраћање Русији, Аустрији, Француској па и Турској уз непрекидне борбе траје непрестано и устаници успевају. Тако је по „Ичковом миру" — 1807. год. цео Београдски пашалук, изузев Ужица и Сокола, био у рукама устаника. — Међутим — Руси и Срби склапају споразум, а српско-турска конвенција одбацује“ се.

Борбе се настављају неповољно по Турску. Али, мало затим, осећа се раздор међу српским старешинама (Русофили и Аустрофили). Безуспешни преговори и даље трају, устаници напредују и заузимају Сјеницу, Суводо и Нови-Пазар. Турски притисак је врло јак. (Пад Каменице и Делиграда), неслога међу српским старешинама све већа, мржња према Русији јача, њен представник Родофиникин прелази у Земун, Карађорђе се обраћа Французима, а Француска и Аустрија раде у Цариграду против Русије. Најпосле долази до Букурешког Уговора. (16. У. 1812. г.) чији чл. УЈШ. говори о Србији. После разних перипетија српска ствар долази у најтежу фазу-онда, када Русија заузета ратом са Француском нема времена да брине српску бригу. Турска ослобођена руског притиска баца се великом снагом на Србију, а код устаника наступа расуло. Узалуд Карађорђе подиже пали морал: ...И поред наших губитака ми смо данас многобројнији него раније; браћа из околних крајева удвостручили су нашу војску". — Карађорђева болест, смрт Хајдук Вељка и пад Неготина, битка код Засавице, пад Пореча, сједињење турских трупа на ушћу Мораве, узалудно тражење примирја, бегство српског становништва у Аустрију и у гору, појава Турака на левој обали Мораве, прелазак Карађорђев и некојих старешина у Земун (3. октобра 1813.) и најпосле, улазак Реџеп аге, на челу турске војске у Београд: 3. октобра 1813 год. — све то, допринело је катастрофалном свршетку мучне и херојске девг"тогодишње борбе.

На помолу је други човек у Србији: Милош Обреновић, који је остао у Србији. — Турци га поставише за рудничког кнеза. Свирепо угушује Хаџи-Проданову буну, као што у опште није имао много скрупула у својим подухватима. И кад су му Турци највише веровали, он се ставља на чело другог устанка (априла 1815.). Сукоби код Палежа, Љубића, Пожаревца и Ду-