Učitelj, May 01, 1928, page 123

Књижевни преглед 761

бља свршавају се неповољно по Турке. Од тада настају други, мучни преговори, дипломатска натезања, која се углавном своде на ослобођење Србије (уз плаћање данка) — онолике — каква је била у једном моменту за време Карађорђа, и признање Милоша за наследног кнеза српског. Домаће сметње Милош је угушивао брзо. Смрт Петра Молера, убиство владике Никшића, Симе Марковића, Цукића и др. старешина, погубљење Карађорђево (24. јула 1817. год.) јасно је показивало да постављеном циљу безобзирно греде. За савлађивање спољних сметњи показивао је такође нарочиту жилавост и лукавство; у појединим моментима видимо главног тумача турске владе како „дискретно пипа под ћилимом кесу с новцем коју су српски депутати под њега гурнули". — Од важнијих дипломатских аката која су одлучивала. о судбини Србије помињемо: Букурешки уговор, закључен између Русије 1628 маја 1812., Акерманска Конвенција, закључена између Русије и Турске 25. септембра. — 7. октобра 1826. год., оделити акат о Србији (приложен Акерманској Конвенцији), Једренски Уговор, закључен између Русије и Турске 214 сеп· тембра 1824. Хатишериф, од 30. септембра 1829, Хатишериф од 29-уш 1830, Берат, о свечаном постављењу Милоша Обреновића за наследног кнеза — од 29. августа 1830 год., п Хатишериф од новембра 1833. — Таквим радом ударен је темељ данашњој великој Југославији.

Право је задовољство прочитати ову дивну књигу и ми немамо довољно речи да је свима препоручимо.

Душан М. Прица.

, Соколовић, написао Ахмед Рефик превео М. Р. Делић Београд. 1927. — У овој књизи реч је о Ахмед паши Соколовићу. Наша крв и из наших брда коју је по злу гласити „данак у крви" одвукао из села Соколовића рогатичког кадилука, у турско Једрене, а по том у Цариград. Нек му је алал! Мако је био првокласни турски војник и државник, није ипак заборавио на своју „српску рају“. Како му драго, ал он нас је ипак ујединио. Разбуцано Српство, огрезло у крви и осталим мукама, гледало је у 17. и 18. веку једини спас у обновљеној Пећској Патријаршији.