Učitelj

Хроника . 639:

дишње. За војнике бесплатно. Уређује одбор. Уредник ђенерал Драг. М. Динић. Бр. 2 од 15 јануара 1930. Година ХТ. Светислав Торњански: „Југословенски Зидари“ — позоришна слика у једном чину. Бачки Брестовац. Књижица је намењена школској деци за ђачко позориште и као таква се препоручује.

ХРОНИКА

Масарикова осамдесетогодишњица. — _Братски чехословачки народ прославио је7 марта 1930 г. осамдесетогодишњицу рођења свога великана, свога „татичке" Масарика. Та сјајна прослава изишла је из граница Чехословачке и одјекнула је на свима словенским странама. Масарик није само фетиш слободе Чеха и Словака, он је у пуном смислу речи грандиозна фигура Словенства. Југословени, на посе, имају највише разлога, да у Масарику гледају најискренијег и најодушевљенијег сарадника у делу ослобођења и уједињења. Не само за време рата, већ много раније Масарик је палио искре југословенске мисли, инспирисао и храбрио заточнике и борце те идеје и на нашим странама. Треба се сетити „велеиздајничких“ процеса у Загребу и оног фамозног, Фридјунговог, у Бечу.

У тесној сарадњи са југословенским одбором, у штампи, са говорнице и катедре, код малих оптимистичких савезника за ствар Словенства, у свакој прилици Масарик је припремао дело ослобођења и политичке независности подјармљених словенских народности. И успео је... Отуда захвалност не само његова народа, већ и нашега. Свечана Академија на Универзитету и у Народном позоришту, где је био окупљен елитни део Београда не мањи је пијетет и захвалност великом Масарику од онога што лежи у срцу свакога грађанина Југославије! .

Нека је слава и хвала Масарику и од стране југословенских учитеља!!..

„Двадесетпетогодишњица смрти Божидара Кнежевића. = 8 марта 1930 г. навршило се равно 25 г. од смрти професора Боже Кнежевића.

Група млађих књижевника обележила је тај дан поменом на гробу и Академијом на Универзитету. Дело Божидара Кнежевића велико је. не толико квантитативно, колико садржином, квалитетима својим. Али то велико дело и за живота и после смрти са мало је речи истакнуто у историји књижезности и у историји философије. А он је био и једно и друго: