Učitelj

Путеви и странпутице наставе ручног рада 491

никакве реалне подлоге у социјалном животу. И слободна школа, коју проповедају школски анархисти, јесте педагошка утопија. Њоме се могу одушевљавати само људи, који упорно верују у анђеоску природу човекову, иако знају да анђелима није место на земљи. Човечанство корача стално напред, али са рашћењем његове културе расте и његово ограничавање односно дисциплиновање његове воље и његова духа. Док се деца и примитивна племена дисциплинују принудним мерама, које долазе споља од фактора, који репрезентују власт и силу, дотле се просвећени људи дисциплинују својевољним покорава-

„њем оним моралним начелима, која проистичу из дубине њи-

ховог унутрашњег уверења. И у једном и у другом случају васпитање тежи за тим да створи најбоље могуће људе. Школа, која разним педагошким средствима дисциплинује вољу својих ученика, врши једну културну мисију, јер припрема савршенија покољења за бољу човечанску будућност.

Путеви и странпутице наставе ручнога рада Ернст Линде | по пишчеву одобрењу превео Д-р Јован Богичевић

Настава ручнога рада је најмлађи члан у организму школских струка. Револуција од 1919 дигла ју је једним махом у седло, док „Немачком удружењу за ручне вештине дечака“ (сада „Удружење за радно васпитање“) није пошло за руком у настојањима од неколико деценија да савлада отпор наставника против њезиног увођења. Али и сада се још има осећање, као да се заправо не напредује с новим наставним предметом, као да нова струка неће сасвим да се приљуби школској целини. У том правцу дакако да се огромно ради, те је зато поникла једна цела специјална литература. Али следеће тешкоће, које се тешко могу отклонити, наговештавају да смо с тиме поставили јавној школи један задатак 5: јој је дотада био-у суштини стран:

1. Недостатак подесних просторија, уређења и справа. Учињен је додуше предлог и тражена је могућност да се цела