Učitelj

-368 Катарина М. Радовановићева

се баве васпитањем омладине, родитељима у породици, учигељима и професорима у школама, шефовима разних удружења, мајсторима по радионицама, свима онима који се старају о омладини и осећају са тугом трагичну несразмеру која постоји између дејства њихових васпитних средстава и огромност успеха који се од њих очекују.

Да би утврдили мир, да би решили проблеме садашњег времена, да би спасли и обогатили духовно благо човечанства, сваки „осећа да треба да васпитава омладину, и да најкорисније установе не могу да живе и да имају успеха ако их снажно не потномажу свесном живом љубављу људи који њима управљају.

Исто тако ми видимо да постаје и да се шири у свима земљама један жив покрет у корист поправке наставних мегода.

Жеља је да оне буду ефикасније смелијим искоришћавањем «снаге коју деца у себи носе, старањем да се не запостави, да се не презире ниједан изглед њиховог човечанског живота: физички, интелектуални, осећајни, родољубиви.

Хоће се да се учине хуманијим, избегавајући сувишно опте"рећење које долази мање од претераности интелектуалне културе, него ли од искључења моралне и физичке културе и на штету „активности.

Желело би се такође да ове методе постану слободније, осигуравајући, исто тако интелектуалном раду као и у свима осталим занимањима, у вештинама, играма, организацији живота, вежбање за слободу и одговорност, потстицање иницијативе за одлуке и истрајност.

У интелектуалном погледу жеља је да интерес, стављен за основицу школског рада, омогући буђење и чување радозналости духа и његове активности, да наклоност за лични рад не буде жртвована знању, активне и стваралачке особине моћи копирања, рецептивитету.

Да би се оствариле ове тежње, нови начини кушају се овдеонде; огледне школе су отворене помало свуда; социолози, психолози, васпитачи уједињују своје напоре. Већ неколико великих земаља измениле су програме, план и педагошку организацију у «својим васпитним установама.

У Француској важне новине (школске кооперативе, штампарије у школи) и лични опити у основним и средњим школама и нарочито лепи успеси који су остварени у забавиштима, показују јасно да се ствара интерес за ново васпитање. Конференције, конгреси, чланци по новинама и часописима, књиге које су сваким даном многобројније, посвећене су новим методама.

Ре СОтопре Ктапсајв 4 Едаисаноп ХопуеПе која је постала да би овим напретком васпитања заинтересовала народ, друштва, владу, научнике, васпитаче, да би сачувала у духовима схватање о високој вредности културе, да би помогла труд, велики и скроман, свих оних који ма на који начин раде на подизању омладине ва-