Učitelj

Рачунаљка Јосипа Моћана 537.

да рачунају с обичним разломцима који се у животу често употребљавају. Према тако одређеном задатку бира учитељ грађу и методу, тј. излучиће из основне школе рачунање с обичним разломцима колико оно нема практичне вредности за ученике, а у самоме раду следиће основне принципе дидактике и методике: саморад ученика и очигледност.

Много је тежи задатак онога учитеља који треба да упућује у рачунање с обичним разломцима ученике више народне, занатске и грађанске школе, па ученике нижих разреда средње школе. Пош се тражи много, па које онда чудс што слушамо жалбе наставника и ученика да су рачунању с обичним разломцима навратили много пажње и много труда, па да ипак инсу постигли резултата у оној мери како су очекивали. Има наставника који се много труде да ову партију рачунске наставе деци приближе, па у ту сврху примењују различне табеле и рачунаљке. Али гдешто таква помоћна средства: не могу настави донети ону помоћ коју су им њихови аутори били одредили, Битна им је погрешка, од веће чести, што ради свога састава нису доста прегледна, те не могу задовољити принципе очигледности, или, не дају ученику могућности да сам ради.

Рачунаљка за обичне разломке, како ју је приредио Јосип Моћан, професор Учитељске школе у Загребу, има задатак да тај недостатак уклони. Није могуће да у овом кратком реферату анализирамо у детаље конструкцију ове рачунаљке; већ смо овом 06јавом одлучили да за њу наше учитељство заинтересујемо, и да је прикажемо по моделу који смо упознали“).

Сама рачунаљка има два дела: сталак за делове и оквир за рачунање. Сталак за делове састоји се из четвороугаоног оквира у који се, с једне и с друге стране, могу закачити жице с деловима, тј. половине, трећине итд. до двадесетина. Тако су, додуше, састављене и неке друге рачунаљке за обичне разломке, али се од њих овај сталак рзликује: 1) што се на њему уопште не рачуна а делови су у оквиру само спремљени; 2) што има делова све до двадесетина; 3) што се делови са жица не могу вадити; 4) што су жице с деловима у сталку само заквачене, те се без тешкоће преносе на други део рачунаљке; 5) што поједине врсте разломака (половине, трећине итд.) нису само у једном већ у два до три примерка. Разломци, који се мање употребљавају (једанаестине, тринаестине и др.), немају своје жице ни делова у оквиру.

На другом делу рачунаљке (оквир за рачунање) приказују (предочују) се рачунске операције с обичним разломцима. Тај део састоји се од два четвероугаона оквира који су заједно причвршћени, а између њих је тамна плоча. С једне и с друге стране налазе се у оквиру кукице о које се учврсте жице с деловима. С једне стране плоче може се приказати скраћивање, раширивање, поређи-

#) Како дознајем, ова је рачунаљка и патентирана по нашем патентном уреду.