Učitelj

538 Станко Првановић

вање, збрајање, одузимање и дељење, а с друге стране множење "разломака. Нарочито треба напоменути да се на овој рачунаљци могу очигледно приказати различне рачунске операције које се на другиМ Ра не могу донети, као што је на пр.: “ја + а, тј, — 3) ва ж 2ја, 5)6 : 3, итд. Додуше, ономе ко први пут види ову рачунакљу те није 14446 упућен у њезин састав чиниће се да је она можда комплицирана. Али није тако. Ако се на њој почне приказивање почетних операција с обичним разломцима, па се постепено напредује од лакших према тежима, ученици ће се потпуно упутити у "њезин састав и радиће на њој без сваке помоћи учитељеве.

Уверен сам да ће учитељи у Моћановој рачунаљци наћи знатну помоћ у своме раду и упућивању ученика у рачунање с обичним разломцима, јер ће моћи приказати на њој и многе операције као и извођење многих правила која су до сада врло често више као готова предавали. Даље ће се овом рачунаљком дати ученицима доста прилике да сами раде и установљују правила, чиме ће се у њих развити више интереса за ову партију у рачунској настави. Због тога Моћанову рачунаљку и препоручујем пажњи нашега учитељства.

Сеоско васпитање у Француској“) Станко Првановић

У Француској се сада интензивно ради на реформи и побољшању сеоског живота. Ради се на његовом прилагођавању и саображавању потребама села и актуелним приликама које у њему владају. То налажу, углавном, ови разлози:

1) Са педагошке тачке гледишта корисност, која се више и боље увиђа од прилагођавања школе реалном животу и од давања конкретне, живе наставе, која се црпе баш из оне средине у којој дете живи;

2) Са економске тачке гледишта потреба да се, будући пољопривредник и будућа сеоска домаћица, снабду и наоружају оним ти онаквим теориским знањем, како то захтевају савремени услови живота на селу, и

3) Са социјалне тачке гледишта воља и жеља да се путем школе сачува земља од депопуларизације села.

Ово последње је, како изгледа, сад најважније и најактуелније питање у Француској. Исељавање сељака у варош је тако учестало и толико се раширило, да се сви родољубиви грађани почели озбиљно бринути о томе. Исељавање је постало зараза и врши се не само из сиромашних већ и из богатих крајева. То је доказ да су узроци томе више моралне него економске природе. Засад се наводи ово: пораст и развитак породичног егоизма,

#) Преглед према истоименом чланку у часопису Роцс | Еге МоцуеПе“, бр. 79. 1932 год.

ј | И 3 4 |