Učitelj

146 Домаћа књижевност

Д-р Миливој Сарван: Дете и болест. Књига за родитеље. Београд 1933. Стр. 278.

Под овим натписом изашла је из штампе књига д-р Миливоја Сарвана, асистента универзитетске клинике за дечје болести. Писац је нашој јавности већ познат као стручњак у области дечје медицине. Његов последњи штампан рад „Дете и болест“, примљен је добро и ласкаво оцењен од стране позване стручне медицинске критике. Ово по садржини медицинско дело нас који нисмо лекари интересује с друге стране. Интересује нас прво због тога што му је предмет обрађивања дете, а онда и за то што је по облику популаран научни спис. Ове две ствари чине педагошку страну књиге г. Сарвана, а она, као што ћемо видети, ниуколико не заостаје по вредности ономе делу књиге који чини њену стручност.

Добру књигу из ма које области науке може дати само добар стручњак. Међутим, сама стручност још није довољна. да створи и добру популарну књигу. За ово друго сем темељне научне спреме треба још и извесно педагошко осећање. По нашем мишљењу обе те ствари уједињене су у књизи г. Сарвана.

Популарних списа из области медицинске науке било је у нас, можда, више него ма из које друге научне области. Ми се на то не би могли потужити. Оно што је радио Натошевић с једне стране, и с друге, Батут, Дачић (у Н. Новинама) и они око „Здравља“ није ни мало ни безначајно. За своје доба тај рад је био знаменит, користан и врло плодан. Он је припремио терен за једно популарисање медецинских знања вишега реда. Данас се од популарног списа захтева да даде више знања и да одређеније говори. Та популарност није више упућена на облик и стил, већ на садржину те се од ње захтева много више. Прва, примитивнија. врста популарности данас се схвата као знак неуспеле научности. У Сарвановом спису ми имамо прави, савремен популарни спис и то је његова најважнија одлика. Тај спис није збирка фрагмената већ целина, повезана, прегледна, непротивуречна; он је и по томе судећи научан. Популаран је јер није писан само за стручњаке већ и за лаике. Ипак овај популаран спис није за свакога. Користити га може само онај који је уопште научио да се користи поучном књигом. За оне који су испод тога, питање је да ли се уопште могу писати поуке ове врсте сем, можда, нешто из области хигијене.

Књига „Дете и Болест“ је, по намени, „књига за родитеље“, што ће рећи за све оне који се брину о деци. Тамо где је мали број родитеља који могу користити ову књигу, у нашим селима, њу ће, за све њих, морати искоришћавати они који су позвани да се брину о деци, а то су наши учи"тељи. За њих, више него ма за кога другог, ова ће књига