Učitelj

24 Антон Скала

тако кад се развијају његове добре особине, те се никад у присуству детета не помињу његови недостаци, и не даје повода да се дете услед својег недостатка осећа као јединка од мање вредности, онда су школа и други, иако не стручни саветници, већ много допринели за заштиту абнормалне деце. Али пошто се највећи број абнормалне деце не може с успехом неговати и васпитавати ни код куће, ни у нормалној школи, онда се оснивају за поједине врсте абнормалне деце школског доба нарочите установе. Ове установе могу бити или интернатски уређени заводи, или школе, у којима се абнормална деца васпитавају и уживају сву потребну помоћ.

У нашој држави постоје заводи за слепу децу у Земуну, Загребу и у Кочевју; заводи за глувонему децу у Београду, Загребу, Љубљани и Јагодини. Сви ови заводи су интернатски уређени. За душевно заосталу децу не постоји још ни један интернатски уређен завод, него само школе и поједина оделења при нормалним основним школама. Таквих школа, које се зову помоћне школе »НШазсћшеп« и помоћних одељења »НШаКаззеп« имамо више. Најстарије су помоћне школе у Љубљани и Марибору, од 1911 и 1913 године, новијег датума су помоћне школе у Новом Саду, Загребу, Земуну, Сарајеву и Скопљу. Помоћних одељења при основним школама има 45 у разним местима. За теже случајеве душевно заостале деце оснива се интернатско уређени завод у Великој Горици. За богаљасту децу уређује се већи завод при ортопедској клиници у Загребу. За морално угрожену и морално покварену децу постоје шест завода за васпитање деце и млађих малолетника и то по један у Београду, Глини, Славонској Пожези за женску децу, у Клинча Селима код Загреба, у Пахинском и у Литији.

У свима овим заводима деца уживају сву помоћ и васпитавају се с обзиром на њихове телесне или душевне недостатке и с обзиром на њихове способности. Деца која после завршног васпитања и образовања у заводским радионицама напусте завод, оспособљена су да могу самостално зарађивати хлеб. На жалост број овзквих завода није довољан да би могао примити већи део абнормалне деце. У садашњим приликама привредне кризе тешко је и ове заводе напунити. Сваки завод могао би да прими више деце него што их прима, али родитељи немају средстава за издржавање. Сиромашнијим родитељима помажу држава, бановине и општине, издржавајући децу на терет својих буџета. И хумана друштва и поједини добротвори помажу абнормалну децу и старају се о њиховој бољој будућности, али све то још није довољно. Најстарије хумано друштво, које се стара о абнормалној деци у нашој држави је Друштво „Краљ Дечански“ за васпитање и образовање глувонеме и слепе деце, основано 1893 године у Београду. Ово друштво, које је прошле године прославило четрдесеттодишњицу свога рада, подигло је у Београду свој дом, у који сваке године прима до 15 нових глувонемих питомаца. 32 40