Učitelj

382 В. Мацсоцат

диспонирана да воле лепоту као лепоту, не интересујући се за њен посед као јувелир за драгоцености, не осећајући никакво потајно задовољство нити охолост од поседа исте, и не завидећи онима који је стварају. Мскрено, наивно, она се радују. Шта мари, ако она то не умеју да искажу» Њихова физиономија, њихово држање јасно говоре о њиховом узбуђењу. Према своме темпераменту, активном или посматрачком, она реагирају на разне начине, који оцртавају у очима посматрача карактерне одлике њихове индивидуалности.

Понека деца се одушевљавају сјајем лепоте, показују инстинктивно потребу да манифестују своје задовољство и да га поделе, али би се могло рећи да га покаткад умањују својом бујношћу. Друга су скромна, мирна, са свечаним ћутањем улазе у царство; у дубини њихове душе везују се снови са спољним утисцима; у њима се гомила један тајни трезор, који ће се може бити открити једнога дана и њима и другима када буде дошло време њиховог уметничког стварања.

Ш. — Посматраћу прво естетичко васпитање са две стране: прво негативне, према традицији Ж. Ж. Русоа, и позитивне.

Негативна страна. — Потребно је уклонити из средине у

којој живе млади ученици све што би их могло саживети са прљавштином и извештачити њихове природно добре инстинкте. Авај! ми ништа не можемо изменити у породичној средини која је често врло неподесна, и готово ништа у социјалној која је врло често вулгарна и претенциозна. Али можемо много учинити да школска средина, да се тако изразимо, да лекове и предохране противу бркања лепог и скупог, што је тако много раширено.

Свака прљавштина је ружна; то је нискост која понижава и тело и душу. Нека сви кутови наше школе буду потпуно чисти. Потпуна чистота улепшава и најстаромоднију зграду. Ја волим чисте зидове бело окречене, црвене цигле добро изрибане, старе сјајне столове а нарочито светла окна која не мраче дан и са којих се ваљају кишне капљице као кристал.

Неред је такође ругоба; дар-мар код предмета лишава их леноте коју имају кад се посебно посматрају. Ред, напротив, даје свима стварима вредност: свака ствар долази на своје место.

Где влада ред, ту је било тачног плана, јасне идеје. Како навићи нашу децу на ред ако све просторије њихове школе нису увек у примерном реду»

Простаклук је ругоба. Треба припазити да поједина деца, која нам долазе у стању малих дивљака, не вређају другу погрдним речима. Испади, неваспитање, рђави манири руже децу. Може ли бити, на пример, што одвратније него видети по ђачким трпезама прљаву децу како халапљиво једу као прасад» У мери у којој уливамо знање у младе душе, уљудност у гестовима и ре чима, учтивост, чувамо их простоте, васпитавамо их. Читајући данас вашарске романе има се утисак да су њихови аутори од детињства научили језик шатровачких ћумеза.